Legende vlasotinačkog sporta – Luka Stefanović

FUDBALSKI KRUG LUKE STEFANOVIĆA

Fudbalski put je Luku Stefanovića od Vlasotinca vodio do Futoga a onda do Šišave i opet do Rosulje…

Kao i većina dece u to vreme i Luka je većinu svog slobodnog vremena provodio na poljančetu ili na ulici pikajući fudbal. Kako je živeo pored reke Vlasine čije su obale prebogate zelenim površinama logično je bilo da svojim drugarima iz komšiluka trčkara za loptom na livadi gde je teren bio obeležen sa po dva oveća kamena za jedan i drugi gol. To je bilo tako sve dok ga nije zapazio Stojan Kocić, čovek iz uprave Vlasine i pozvao ga da dođe da trenira na Rosulju. Kao i mnogim drugim vlasotinačkim igračima iz tog doba, početak fudbalske karijere obeležio je Sokol Stojanović, legendarni trener kluba sa Rosulje. Ipak posle nekoliko godina staža u prvom timu Stefanović odlazi na školovanje u Novom Sadu ali ne prestaje sa fudbalom već postaje član Metalca iz Futoga, koga je u to vreme vodio poznati trener Đura Marić koji mu dodeljuje ulogu u odbrani. Luka je važio za igrača kod koga može ponekad i da prođe lopta ali igrač nikako. Bio je beskompromisan borac tako da su ponekad njegovi protivnici sa terena izilazili i sa pocepanim dresom koji su za „Abeta“ kako su ga zvali u Futogu, predstavljali trofeje koje je brižljivo sakupljao. Jedno vreme bio je interesantan i za Vojvodinu iz Novog Sada. Rukovodstvo Metalca je želelo da i posle završetka školovanja ostane u Futogu ali presudila je nostalgija i on se vraća u grad na Vlasini.


Luka Stefanović u ekipi Jedinstva iz Šišave

Po povratku kući odmah su ga kontaktirali iz rukovodstva Jedinstva i trener Slavko Ilić Šop i na njihov nagovor on odlazi u Jedinstvo koje je u to vreme imalo velike ambicije i pravilo moćan tim. U Jedinstvu je ostao 4 godine i u tom periodu Šišavci su promenili dva ranga takmičenja i čak bili stepen više od Vlasine. Osećajući Vlasinu kao svoj matični klub Stefanović je izbegao da igra protiv nje snalazeći se na razne načine. U vreme boravka u Šišavi Luka se sprijateljio sa Slavkom Šopom jednim od najpoznatijih vlasotinčkih fudbalera širom države i kada je Ilić prešo u Vlasinu sa njim je pošao i Stefanović i tako je zatvorio svoj fudbalski krug. Posle nekoliko godina u Vlasini je završio igračku karijeru.

Nije prošlo mnogo vremena od kad se oprostio od igranja fudbala a iz Vlasine je stigla ponuda da postane trener u mlađim kategorijama. Vredno i marljivo Luka je počeo da radi uglavnom sa kadetskom ekipom. Rezultati tog rada su postali vidljivi pre svega što su veliki broj igrača iz tih ekipa kasnije postali prvotimci. Stefanović je posebno ponosan na činjenicu da su njegovi igrači bili osvajači kupa FS RIS i igrali polufinale Kupa sa Crvenom Zvezdom što je ujedno i jedina zvanična utakmica koju je Vlasina igrala sa najtrofejnijim klubom u državi.



Kao i većina fudbalera u to vreme, u letnjoj pauzi između dva prvenstva, i Luka je igrao na tradicionalnom i popularnom turniru u malom fudbalu, bio je član ekipe „Rosulja“ sa kojom je imao zapažene uspehe, četiri puta su osvajali prvo mesto a jednom su postali šampioni bez primljenog gola.

Luka Stefanović danas živi i radi u Vlasotincu i redovno prati utakmice svog matičnog kluba na Rosulji, raduje se uspesima ali i žali kada Vlasini ne ide baš najbolje. Sa svojim prijateljima u svojoj čuvenoj „kolibi“ prati i sve značajne sportske događaje u zemlji i u svetu a podrazumeva se najviše fudbal.

Rođen je 18.06.1953. godine u Vlasotincu. Osnovnu školu završio u rodnom gradu a srednju u Novom Sadu. Oženjen, ima dvoje dece i četvoro unučadi…za sada…

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


 

Objavljeno: 17.07.2018 | Autor: InfoDesk


Video galerija




  • Vremenske prilike

  • Kursna lista