Vlasotinčani piju ispravnu vodu

Previše novca potrošeno na izradu pojedinih promašenih projekata. Broj upošljenika 2004.godine bio 55, a krajem 2015.godine narastao na 83 radnika. U firmi nema električara, koji je više nego neophodan. Meštani sela Orašja i Kukavice očekuju da najzad reše problem sa vodosnabdevanjem iz trenutno ruiniranog bazena iznad samog sela, koga mnogi nazivaju „Skadrom na reci Bojani“.

Očigledno da mnogo toga nije štimalo u prethodnim godinama u pravljenju ozbiljne i stručne strategije u rešavanju problema vodosnabdevanja Vlasotinca i okolnih naselja. Izgeda da je potrošeno mnogo para, a ispalo je „da smo džaba krečili“. Šta se u prvim godinama 21. veka, zapravo, preduzimalo u rešavnju problema vodosnabdevanja u opštini Vlasotince ?

– Od 2003.godine, umesto da se otklanjaju nedostaci na ,,Fabrici vode i postrojenju za preradu otpadnih voda“ u cilju dobijanja upotrebne dozvole, krenulo se, bespotrebno, u izradi novih projekata proširenja i rekonstrukcije fabrike vode i postrojenja za preradu otpadnih voda. Te 2003.godine urađeni su Generalni projekati vodosnabdevanja Vlasotinca na 183 lit/sek. potpuno suprotni Studiji vodosnabdevanja Instituta ,,Jaroslav Černi“ iz 1988.godine i Geneneralni projekat rekonstrukcije postrojenja za preradu otpadnih voda, shodno projektu izvedni su radovi na rekonstrukciji PPOV vredni preko 20 miliona dinara a postrojenje nije dobilo upotrebnu dozvolu. Nekoliko godina kasnije, 2006 godine, i pored činjenice da PPOV nema upotrebnu dozvolu, urađen je Idejni projekat rekonstrukcije PPOV a pet godina kasnije 2011 i glavni. Sva ova dokumentacija nema građevinsku dozvolu i obična je hrpa bespotrebnih papira. Da zlo bude veće Glavni projekat proširenja i rekonstrukcije PPOV vredan 3.481.000 dinara nije plaćen i vodi se postupak pred nadležnim sudom. U slučaju gubitka spora, obaveze za ,,Vodovod“ mogu da budu i preko 7 miliona dinara. Negde 2008 godine naručuje se Idejni projekat proširenja fabrike vode, vodozahvata i crpne stanice vredan preko 2,6 miliona dinara koji je kasnije poslužio za izradu i Glavnih projekata i to bez saglasnosti organa upravljanja u preduzeću i osnivača. Pošto je Ministrstvo vodoprivrede republike Srbije odbilo da plati 80% finansijskih obaveza za dva projekta, celokupan iznos troškova pao na nejaka leđa ,,Vodovoda“. Da stvar bude još veća, navedeni projekti, ne mogu da reše trajno problem vodosnabdevanja Vlasotinca – nastavlja priču o prilikama i mukama vlasotinačkog ,,Vodovoda“ , direktor Zvonko Ilkić..

U prethodnom periodu bilo je poprilično čestih smena direktora, i kako su one uticale na samo poslovanje JKP ,,Vodovod“ ?

– Do 2013.godine, na čelu ,,Vodovoda“ bili su isključivo direktori koji su imali zasnovani stalni radni odnos u preduzeću, osim u periodu od 2008 do 2009.godine, kada je za vršioca dužnosti direktora izabrano lice koje nije imalo ni dan radnog iskustva u komunalnom preduzeću. Onda, od 2013 do 2016.godine ,,Vodovodom“ su rukovodili direktori koji nisu imali nikakva radna iskustva u javnim komunalnim preduzećima. .Bilansi stanja i bilnsi uspeha, jasni su pokazatelji, da su česte promene čelnog čoveka ,,Vodovoda“ pogubno uticale na poslovanje samog preduzeća.

S obzirom na česte promene vlasti na opštinskom nivou, da li se u dovoljnoj meri vodilo računa o samoj politici zapošljavanja. U kojoj meri je racionalizacija 2016.godine uticala na poboljšavanje poslovanja preduzeća?

– Od 2004.godine, broj upošljenika u JKP ,,Vodovod“ je sa 55 porastao na 83 pri kraju 2015.godine. Sama ta činjenica, jasno, govori o politici zapošljavanja u našem kolektivu. Racionalizacija je, svakako, najbolnije pitanje u gotovo svim preduzećima, pa tako i kod nas. U toku 2016.godine, racionalizacijom su bila obuhvaćena četiri radnika, od kojijih je jedan dobrovoljno pristao da ode na tržište rada, dok je troje radnika, trenutno pred nadležnim sudom u postupku, nezadovoljni načinom sprovođenja racionalizacije. Uskoro se očekuju pravosnažne presude iz kojih će se videti da li je postupak sproveden u okviru zakona, ili ne, a eventualni povratak ova tri radnika mogao bi da nanese ozbiljne probleme firmi, jer je u najavi nova racionalizacija za javna preduzeća. I da direktno odgovorim na vaše pitanje, racionalizacija nije pozitivno uticala na poslovanje preduzeća. Nešto malo su smanjene obaveze za zarade, ali je u isto vreme napravljen presedan da je ,,Vodovod“ ostao bez električara, koji je u preduzeću ovakvog karaktera više nego potreban.

 


Šta ste sve vašim dolaskom na funkciju vršioca dužnosti durektora JKP ,,Vodovod“sredinom 2016.godine zatekli u preduzeću ?

– Kao prvo, ogromne obaveze prema dobavljačima, koje su bile preko 60 miliona dinara. Zatim neisplaćene osam mesečne zarade sa delom neplaćenih poreza i doprinosa u iznosu od blizu 30 miliona dinara, kao i više stotina tužbi dobavljača, radnika, advokata, korisnika usluga i slično. Već u julu 2016.godine usledila je blokada žiro računa preduzeća po izvršnim sudskim presudama sedmoro upošljenika, a neplaćeni porezi i doprinosi su doprineli da radnici nemaju overene zdravstvene knjižice.

Šta ste kao prioritetno prvo preduzeli ?

– Sa poreskom upravom sačinjen je sporazum o reprogramu. Sa radnicima je sačinjen sporazum o isplati zaostalih zarada u 24 jednake mesečne rate, sa kamatom, počevši od januara 2017.godine, zaključno sa decembrom 2018.godine, imajući u vidu činjenicu da su radnici koji su tužili, naplaćivali zarade sa kamatom, dobijali razliku do minimalne zarade i docnju u isplati zarada.

Kako ste uspeli da održite tekuću likvidnost preduzeća imajući u vidu sve obaveze koje ste naveli?

– Kao prvo, povećana je naplata vode, kako redovna tako i naplata zaostalih potraživanja od kupaca. Od Nadzornog odbora dobili smo ovlašćenje da možemo u više rata sklapati sporazume i bili smo dosta fleksibilani u tom pogledu. Osnovna ideja je bila da se po svaku cenu izbegne naplata preko suda i privatnih izvršitelja. Sklapanje sporazuma za zaostala potraživanja je ujedno vezivalo korisnike da redovno izmiruju tekuća potraživanja. Za šest meseci sklopili smo sporazume na više od 5,5 miliona dinara, od kojih je samo do kraja 2016.godine naplaćeno više od 2,5 miliona dinara. Prihodi naplate od zaostalih potraživanja usmeravani su po prioritetima prema dobavljačima. U međuvremenu dobili smo i poverene poslove na rekonstrukciji vodovodne mreže i izgradnji atmosferske kanalizacione mreže, a nabavljen je i najsavremeniji aprat za zavarivanje cevi i tako smo stekli svi uslovi da možemo kvalitetno da vršimo spajanje cevi, što je dodatno uticalo na povećanje prihoda.

Kakvo je trenutno stanje u JKP ,,Vodovod“?

– Više nego složeno i teško. Naime, akumulirani problemi iz ranijeg perioda sve više opterećuju poslovanje preduzeća. Blokada računa preduzeća početkom 2017 godine od 5,3 miliona dinara za neizmirene obaveze za izradu projektne dokumentacije je u velikoj meri poremetilo poslovanje preduzeća. Potrebno je doneti nov Pravilnik o radu, nužna je nova sistematizacija i reorganizacija preduzeća i osnivač je iz dela svojih ovlašćenja preduzeo mere u cilju uspostavljanjanormalnog poslovanja preduzeća. U ovom trenutku postoji velika potreba za još jednim bagerom a neophodna je nabavka kamiona nosivosti 10 tona i jednog kombinovanog vozila za prevoz radnika i tereta, čime bi se omogućilo kvalitetnije i brže obavavljanje poslova, pre svega u izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže i čišćenja otvorenih kanala.

Da li će Vlasotinčani i dalje strepeti posle obimnijih padavina da ostanu bez vode za piće, i da li ima rešenja da se spreči izlivanje otpadnih voda nakon ozbiljnijih padavina.?

– Ni jedan od silnih projekata koji su bili rađeni od 2003.godine nije sagledavao problem velikog zamućenja reke Vlasine i neminovnog prekida u proizvodnji vode. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je od novembra 2016.godine svako pražnjenje distributivne mreže praćeno proglašavanjem vode za tehničku upotrebu dok se sa tri uzastopna uzorkovanja ne pokaže njena higijenska ispravnost, navelo je poslovodstvo firme da po hitnom postupku krene u izradu „Idejnog projekta dovođenja reke Rastavnice kao alternativnog snabdevanja“. Na žalost od 1999.godine nije bilo razumevanja, pre svega na moje, apele da dovedemo ovu bistru planinsku rečicu kao rezervni vodozahvat, pa su tako Vlasotinčani bespotrebno bili maltretirani svih prethodnih godina, nestašicama vode prilikom zamućenja Vlasine. Očekujemo realizaciju dovođenja reke Rastavnice, krajem avgusta i početkom septembra ove godine, kada je vodostaj reke, po pravilu, najmanji. Mešanje atmosferskih voda sa fekalnom jedan je od najvećih poroblema u gradu, pa su tako domaćinstva u donjem delu grada ugrožena u velikoj meri. Imajući u vidu da atmosferske vode uvek nose velike količine peska i šljunka, broj intervencija specijalnog vozila je tri puta veći nego u drugm gradovima, što stvara bespotrebne troškove preduzeću. Da bi se uspešno vršilo čišćenje kanalizacije pored specijalnog vozila za probivanje kanalizacije neophodan je i slivnik za pražnjenje šahti. Još 2010.godine preduzeće je nabavilo specijalno vozilo za probijanje kanalizacije, da bi godinu dana kasnije nabavio još jedno, tako da „Vodovod“ poseduje dva tako važna vozila. U perspektivi moramo da planiramo nabavku „slivničara“ kao i sistematizovanje radnog mesta za ,,radnika na održavanju kanalizacione mreže“. Isto tako moji sugrađani nisu svesni činjenice da ne smeju da mešaju atmosfersku vodu sa fekalnom, jer time ugrožavanje odvođenje fekalnih otpadnih voda.

POHVALA – PODRŠKA ČELNIKA OPŠTINE
Za dobar i uspešan rad tako važne firme kao što je JKP ,,Vodovod“ neophodna je i podrška čelnika iz lokalne samuoprave, a za njihovo angažovanje slede samo reči hvale.

– Želim na kraju da naglasim, da je nova lokalna samouprava prepoznala probleme u vodosnabdevanju i da je krenula da ih rešava brže nego što smo mi u vodovodu očekivali na obostrani interes i žitelja Vlasotinačke opštine i samog preduzeća – veli vd direktora Zvonko Ilić.

Sada dolazimo do onog šta najviše interesuje sve nas. Kakvu vodu piju Vlasotinčani i okolna sela priključena na gradski vodovod?

– Što se tiče higijenske ispravnosti vode za piće, tu je jasna i precizna zakonska regultiva koja definiše kontrolu higijenske ispravnosti vode za piće. Vrlo jasno su definisane obaveze preduzeća. Higijensku ispravnost vode za piće vrše nadležne institucije. Voda iz gradskog vodovoda se tri puta mesečno kontroliše na pet uzorka iz gradske mreže, zatim na uzorku prečišćene vode koja se distribuira sa „Fabrike vode“ u gradsku mrežu i na jednom uzorku rečne vode. Ispitivanje vrši Zavod za javno zdravlje iz Leskovca i svoje mišljenje o higijenskoj ispravnosti vode za piće redovno dostavlja JKP ,,Vodovod“ i sanitarnoj inspekciji. JKP „Vodovod“ je u obavezi da godišnje izvrši i Periodični pregled vode iz reke Vlasine, gde se daje mišljenje da li voda iz reke Vlasine može da se koristi za vodosnabdevanje. Takođe, obaveza je da se na rečnoj vodi koja se koristi za vodosnabdevanje izvrši i takozvani „V“obim ili takozvana „Velika analiza“. „Veliku analizu„ na rečnoj vodi je u 2015 godini izvršio Gradski Zavod za javno zdravlje iz Beograda, dok je iste godine urađen i radiološki pregled od strane Instituta „Vinča“. Periodični pregled na rečnoj vodi je poslednji put izvršen početkom 2017 godine. Mišljenja ZZJZ Leskovac, GZJZ Beograd i Instituta u Vinči potvrđuju da su ispitivani uzorci u skladu sa važećim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode. Želim posebno da istaknem da je u 2013. godini Gradski Zavod za javno zdravlje „Batut“ izvršio istraživanje i sačinio izveštaj o higijenskoj ispravnosti vode za piće vodovoda u Srbiji, u kome stoji da je voda iz Vlasotinačkog vodovoda u prvih 6 meseci 2013 godine u fizičko-hemijskom i mikrobiološkom pogledu imala 100% ispravnost. Ovom prilikom želim da naglasim, da smo pre nego što smo izašli sa jasnom idejom o dovođenju reke Rastavnice kao alternativnog vodozahvata izvršili ,,Veliku analizu na Rastavnici“. Ispitivanja je izvršio GZZJZ Beograd i Institut „Vinča“. Na osnovu njihovog mišljenja voda iz reke Rastavnice se može koristiti za potrebe vodosnabdevanja. Kombinacijom Vlasine i Rastavnice, možemo obezbediti kontinuirano snabdevanje stanovništva vodom svih 365 dana u godini bez obzira na vremenske prilike, što je i cilj dovođenja ove reke.

Kada će biti okončana zamena azbestnih cevi?

– JKP „Vodovod“ je ove godine krenuo sa zamenom azbesnih vodovodnih cevi u Vlasinskoj ulici, uskoro kreće zamena u ulici Save Kovačevića, a u narednoj godini se očekuje i zamena u ulicama Vuka Karadžića i NJegoševoj.

Bilo je mnogo slatorečivih govora i svečanosti, pre nekoliko godina, kada je navodno bio rešen problem zdrave pijaće vode za dva sela, Orašje i Kukavica. Došla je tadašnja ministarka Verica Kalanović i ostala bolumenta iz G 17, sada članovi vladajuće stranke da slavodobitnički proslave ono što (ni)su uradili kako treba. Bazen za vodu na brdu iznad sela Orašja nije profunkcionisao do današnjeg dana.



Bazen je sada urastao u korovu i šiblju i mnogi pitaju kakava je sada situacija sa „Skadrom na reci Bojani“?

– Do 2000 godine, meštani sele Orašja su se snabdevali gravitacijski iz rezervoara Rovine, dok su meštani Kukavice imali svoje hidroforsko postrojenje. Početkom 2001. godine izgrađeno je hidroforsko postrojenje kod Krstinskog mosta koje je trebalo da trajno reši pitanje vodosnabdevanja ova dva sela. Međutim ovaj jedinstven slučaj rešavanja vodosnabdevanja ovolikog broja korisnika preko hidrofora, je prvo naneo ogromnu štetu JKP ,,Vodovod“ i ujedno pravio velike muke meštanima oba sela naročito u rubnim delovima naselja. Prilikom svakog prekida u radu pumpi korisnici su ostajali bez vode. Negde 2008. godine, je izgrađen rezervoar od 100m3 koji je trebalo trajno da reši pitanje vodosnabdevanja, ali kota rezervoara i poroznost su učinili da se sve do 2014 godine nije postavljalo pitanje zašto rezervoar nije u funkciji. Razlozi su bili jasni, rezervoar je bio bušan ko sito a puštanje istog bi stvorilo pritiske kod pojedinih korisnika i preko 9 bara. Tek 2014 godine krenulo se u sanaciju rezervoara a izgrađen je direktan cevovod od Krsta, gde je po novom projektu planirana nova crpna stanica. Međutim meštani sela Orašja nisu mogli da se usaglase oko lokacije crpne stanice pa je izrađen još jedan projekat da se iskoristi postojeća crpna stanica a potisni cevovod poveže sa ranije izgrađenim. Uskoro se očekuje izvođenje radova na izgradnji cevovoda, zameni azbestne vodovodne mreže i postavljanju nove pumpe i automatike. Očekujemo da se ceo sistem pusti, najkasnije do sredine jula meseca 2017 godine.

Kada dug nije dobar drug – FK „VLASINA“ DUGUJE PREKO DVA MILIONA DINARA

– Pitanje dugovanja fudbalskog kluba Vlasina je večni problem kako rukovodstva kluba tako i čelnika JKP ,,Vodovod“. Zaključno sa 31.decembrom 2016.godine „Rosuljci“ duguju 2.084.580,59 dinara. Ovaj iznos duga svakako (ni)je i (ne)rešiv, samo ako postoji dobra volja. Jasno je kao dan da ovu muku fudbalskog kluba ne može da reši samo rukovodstvo kluba, već se u rešavanje korišćenja vode na stadionu mora pod hitno uključiti i prvi ljudi opštine. Da JKP „Vodovod“ , putem sklopljenog reprograma naplati svoja potraživanja, a da se dva fudbalska terena na „Rosulji“ u letnjim mesecima ne koriste vodu , ne iz gradskog „Vodovoda“ već iz bunara koje treba iskopati, a prvi čovek „Vodovod“ Zvonko Ilić je ubeđen da vode ima na maloj dubini u velikim količinama.

U kakvom stanju je „Fabrika vode“ i ,,Postrojenje za preradu otpadnih voda ?

– Od izgradnje „Fabrike vode“ veliki deo opreme nije menjan. Nedostatak kvalitetnog održavanja doveo je kompletnu opremu na granici funkcionalnosti, pa je neophodno izraditi projekat rekonstrukcije fabrike vode „Nerezine“ i postrojenja za preradu otpadnih voda. Na „fabrici vode“ je izvršena pilot proba zamene aluminijum sulfata savremenim koagulantom, polialuminijum hloridom . Rezultati su odlični, u smislu poboljšanja kvaliteta prerađene vode i primetne su i značajnije uštede u proizvodnje vode. Postavljene su i kompenzacione baterije koje će se isplatiti za nepunih godinu dana. Izrađen je rezervoar u Lomnici od 100m3 i najzad će naselje „Čuke“ u Šišavi dobiti vodu u letnjim mesecima. Ubrzo će početi i postavljanje vodovodnih cevi u Stajkovcu, čime će i ovo naselje da dobije higijenski ispravnu vodu za piće – kaže nam na kraju razgovora prvi čovek JKP „Vodovod“ iz Vlasotinca, Zvonko Ilić.


 

Objavljeno: 29.05.2017 | Autor: Vlastimir Stamenković




  • Vremenske prilike

  • Kursna lista