Blamaža na Rosulji – Vlasina ponovo poražena
Fudbaleri Vlasine još jednom su, u nedelju, poraženi na svom terenu. U meču od posebne važnosti za vlasotinačkog srpskoligaša u borbi za opstanak, fudbaleri niškog Sinđelića bez mnogo napora stigli su do pobede. Gostujući napadači u tri navrata savladali su domaćeg čuvara mreže, dok domaći igrači nisu ni primirisali gol protivnika iz Niša. Nije sramota izgubiti od boljeg rivala, ali je više nego evidentno da fudbalsku „Rosulju“ trese ozbiljna kriza, i ovaj poraz je prava fudbalska blamaža, koja je bila očekivana, s obzirom na dešavanja, u poslednjih nekoliko godina, koja su izgubila svaki smisao istinskog poimanja sporta i fudbala u celini.
Pojedinci u klubu na „Rosulji“ su stigli uz blagoslov politike svoje stranke, ničim zaslužni i nedorasli da se tamo nalaze, svojim (ne)znanjem prosto su urnisali Vlasinu. Krijući se iza snage političke moći dozvolili su sebi da gotovo ubiju sve sportske vrednosti Vlasine, koja će uskoro obeležiti vek postojanja, ukoliko, ne dođe do toga da „genijalci“ ne ugase klub, što nije ni nemoguće. U glavama tih pojedinaca, kako se gradom priča, rodila se ideja, da fudbalski dom isele sa „Rosulje“ u delu pored reke Vlasine. Recidivi prošlosti, izgleda, opet su na snazi, jer upravo takvu ideju imao je jedan ovdašnji biznismen, koji je dolaskom tada u klub, poželeo da fudbalski teren spremi i rasproda za građevinske placeve. Ali, odlučnom akcijom bivših igrača i velikog broja navijača u toj nameri je bio osujećen i oteran iz kluba. Da li takav odgovor zaslužuju i današnji „mislioci“ takvog poduhvata, pokazaće vreme koje je pred nama. Jedno je sigurno, a to je da će navijači Vlasine stati u odbrani imena i integritete kluba, i neće dozvoliti „ubijanje“ fudbalske Vlasine, koja je personifikacija Vlasotinca i fudbalski brend na jugu Srbije, a nekada i u bivšoj Jugoslaviji, a Vlasina sve je to činila od prvog dana svog postojanja, od daleke 1920.godine.
Trenutno stanje u klubu je za plakanjnje što bi rekli naši ljudi. Klub je praktično u vanrednom stanju, jer petorica od devetorice članova Izvršnog odbora podnelo je neopozive ostavke na članstvo u klub, a uz to sa ,,Rosulje“ su otišli ekonom i generalni sekretar. Šta treba da se još desi u ovoj i ovakvoj situaciji da bi se nešto preduzelo. Ustavri, desilo se nešto. Veliko i značajno. Promenjen je katanac na službenim prostorijama. Predsednik Pešić za sada ostao je, kao kormilar, praktično sam na brodu, koji za sada plovi i luta u fudbalskom beznađu i bez pomoći svih onih koji bi mogli i koji imaju obavezu da mu pomognu.
Očigledno, vreme nije nikako saveznik Vlasini i niko nema prava da se na ovaj i ovakav način igra sa tradicijom i imenom kluba, koje je stvaralo više generacija kluba na pravi način dostojno reprezentujući sportske vrednosti Vlasotinca. Zbog toga je neophodna što hitnija reakcija ljudi iz lokalne samouprave, kojima je klub, kako neki kažu, poslednja rupa na svirali, da bi se sprečila agonija kluba i još više njegovo urušavanje. Nije strašno ispasti iz lige i preći u niži stepen takmičenja, ali to treba da se desi na dostojanstven način i pod obrisima sportskog fer pleja, a ne pravom bežanijom pojedinaca iz kluba u trenucima kada je Vlasina u jednoj od najtežih kriza u svojoj istoriji.
Objavljeno: 06.04.2017 | Autor: Vlastimir Stamenković
