Četvorostruki olimpijac Predrag Peka Filipović

Olimpijske igre su najveći i najznačajniji skup sportista Sveta i to je najviši cilj kome teže svi koji se bave sportom. Biti učesnik Olimpijskih igara predstavlja na neki način privilegiju i veoma se ceni i poštuje u celom Svetu.

 

Olimpijske igre su nastale još u antičkoj Grčkoj i predstavljale su vrhunsku manifestaciju za čije vreme održavanja su se prekidali svi ratovi i sukobi pa se može reći da su Igre imale i mirovnu ulogu.

 

Ideja o obnavljanju Olimpijskih igara potekla je od Barona Pjer de Kubertena na čiju inicijativu je krajem 19. veka, tačnije 1894. godine, osnovan Međunarodni olimpijski komitet a dve godine kasnije i održane prve moderne Olimpijske igre. Kao što dolikuje, te prve obnovljene Igre održane su u Atini, mestu rođenja Antičkih olimpijskih igara i od tada se održavaju svake četvrte godine. Do sada ih je održano 32. Poslednje Igre održane su u Tokiju 2021. godine, odložene su godinu dana zbog pandemije Korona virusa. Srpski sportisti redovno učestvuju na Igrama a među njima 2004. godine u Atini učestvovao je i jedan Vlasotinčanin, Predrag Filipović, član atletskog tima Olimpijske reprezentacije.


Na najvećem skupu sportista sveta Filipović se takmičio u disciplini brzo hodanje na 20 kilometara. Filipović je bio učesnik i na naredne tri Olimpijade 2008. u Pekingu, 2012. u Londonu i 2016. u Rio de Ženeiru. Retki su sportisti u svetu koji u svojoj sportskoj biografiji imaju upisano učešće na 4 Olimpijske igre. Da bi neko učestvovao na svetskom skupu sportista mora da ispuni veoma stroge olimpijske norme a to je vlasotinačkom Olimpijcu uspelo čak četiri puta.



Sa proglašenja najboljih sportista Vlasotinca za 2015. godinu

Pored Olimpijskih igara Predrag Filipović je učesnik i više Svetskih, Evropskih i Balkanskih prvenstava. U svojoj sportskoj biografiji najbolji sportista Vlasotinca svih vremena beleži i učešće na Univerzijadi, najvećem skupu sportista studenata kao i na Mediteranskim igrama na kojima se takmiče sportisti mediteranskih zemalja. Filipović je i višestruki prvak države u brzom hodanju a više puta je i proglašavan za sportistu godine u Vlasotincu.



Detalj sa prvenstva u Vlasotincu

Predrag Filipović je rođen 1978. godine, po zanimanju je građevinski inženjer. NJegova sportska karijera ima više faza. Kao dečak je počeo da trenira fudbal što je i očekivano jer se kuća u kojoj je živeo nalazi na par desetina metara od stadiona Rosulja pa je bilo logično da sa vršnjacima počne da pika fudbal. Prekretnicu u njegovom sportskom opredeljenju donose ratovi devedesetih godina.

 

Tih godina u Vlasotince kao izbeglica dolazi Tomislav Stefanović, inače rodom iz ovih krajeva, koji je bio poznato trenersko ime u atletskim krugovima SFR Jugoslavije. Na njegovu inicijativu u dogovoru sa Stojanom Babastojanskim, predsednikom FK Vlasine i direktorom GP „Crna Trava“, osniva se Atletski klub Crna Trava.



Predrag Filipović i Tomislav Stefanović - prijem kod predsednika pred odlazak na olimpijske igre

Predrag Filipović počinje da trenira atletiku u novoosnovanom klubu koji pridobija sve više članova. Filipović je počeo sa trčanjem da bi kasnije na nagovor trenera Stefanovića, koji je u njemu prepoznao talenat za drugu disciplinu, prešao na brzo hodanje. Od tada Peka upornim i predanim radom konstantno napreduje a samim tim se i penje na lestvici srpskih atletičara. Došli su trofeji, medalje, rekordi i kao kruna svega – Olimpijske igre.



Zgrada atletskog kluba Vlasotince, nekada AK Crna Trava

Atletski klub Crna Trava je u tim godinama bio jedan od poznatijih u atletskom svetu na ovim prostorima. Radilo se profesionalno a klub je organizovan po vrhunskim standardima. Logična posledica je bila da je mnogo takmičara kluba učestvovalo na velikim takmičenjima. Prepoznali su to i stručnjaci iz Atletskog saveza Srbije pa su krajem devedesetih godina prošlog veka zvanje Olimpijske nade dobila još 6 atletičara, Miloš Mitov u disciplini bacanje kugle i diska, Anica Đokić brzo hodanje, Jelena Bunjevac skok u dalj, Ana Jović hodanje, Jelena Kocić trčanje na 400 m, Tanja Radonjić trčanje na 800 i 1500 metara.

 

Prethodni članak pročitajte na ovom linku.

 

U videu ispod pogledajte drugi deo priče o najvećin uspesima vlasotinačkog sporta.


 

Objavljeno: 15.12.2022 | Autor: InfoDesk




  • Arhive

  • Vremenske prilike

  • Kursna lista

  • Poslovni prostor u centru Vlasotinca