Dve decenije od baraža Vlasina -Car Konstantin (4)
Tog 3. jula 2001. godine jedina tema Vlasotinčana bila je odlučujuća utakmica za plasman u Drugu ligu Istok koju Vlasina tog dana igra u Nišu. Po običaju u tom vremenu novine, a prvenstveno Sportski žurnal je planuo u prvim jutarnjim časovima, neobična živost u gradu tokom prepodneva. Spremao se karavan autobusa sa navijačima za Niš, tražilo se mesto više u tim autobusima ali i kod onih koji su putovali privatnim automobilima. Sve je tog dana bilo podređeno reavanšu majstorice, bilo je i onih koji su službeno tog dana putovali do Niša ali su povratak odložili za veče kako bi gledali istorijski meč, a oni koji su poslovno putovali dalje od Niša žurili su sa povratkom kako bi na Bubanj stigli pre početka druge baražne utakmice. Bez obzira na malu udaljenost Vlasotinca od Niša (60 kilometara ili manje od jednog sata vožnje) reka autobusa, automobila i drugih prevoznih sredstava potekla je u ranim popodnevnim satima prema Nišu. Uprkos činjenici da je za ovu utakmicu veliko interesovanje vladalo na Jugu Srbije, Nišlije nisu imale sluha da se meč odigra na nekom drugom stadionu koji je komotniji i može da primi sve zainteresovane.
Rukovodstvo „Carića“ je ovaj meč videlo pre svega kao priliku da se obezbedi uspeh koji su postigli plasmanom u Baraž i povoljnim rezultatom u prvoj utakmici pa su odlučili da se istorijski meč odigra na igralištu na Bubnju. Stadion na Bubnju nalazi se u podnožju brda opkoljen stambenim zgradama i ulicama tako da nije pogodan za više od hiljadu gledalaca a samo iz Vlasotinca na put se spremalo duplo više navijača Vlasine.
„Artiljerisku pripremu“ napravili su navijači oba rivala na pola sata pre početka utakmice godine, kada su fudbaleri izašli na zagrevanje. I dok su zakasneli gledaoci pokušavali da pronađu slobodan kutak na brdu iznad terena, na kom je vrilo kao u košnici, Tanović je sa pomoćnicima izveo ekipe na teren. „Košnica“ je eksplodirala, u vazduh je poletelo sve što se moglo baciti, oglasile su se petarde i sirene, planule su baklje. Iz preko 5 hiljada grla krenulo je navijanje, činilo se da su se zatresle okolne zgrade, vrilo je kao u vulkanskom grotlu.
Trener domaćina Slobodan Antonijević se odlučio za sastav koji je u većem delu prvenstva igrao: Stupljanin, Jocić, Stojanović, Ostojić, Stanković, Z.Đorđević, Vasić (Jovanović) M.Đorđević, Stojičić (M.Stojanović) Janković, (Radović) Branković.
Dragan Nikolić, kormilar Vlasine je u „vatru“ poslao jedanestorku odvažnih Pešić, Đokić, Šojić, Milutinović, Petrović, Savić, M.Bidžić, Nešić, Aleksić, Milićević i Pančić. Priliku da zaigraju imali si i rezervisti Vučković, Trajković i Rajković.
Obe ekipe su krenule oprezno, ulog je ipak bio veliki, tako da niko nije želeo da u ranoj fazi meča eventualno napravi kiks. U prvih 10 kinuta utakmice Vlasotinčani su delovali ofanzivnije od domaćina a tri pokušaja gostiju propisno su namučili čuvara mreže kluba sa Bubnja. Prvu priliku „Carići“ su imali u 12. minutu kada je Branković lepo uposlio Stojičića ali centarfor se nije najbolje snašao. Posle tih početnih uzbuđenja igra se smirila i igralo se uglavnom između dva šesnaesteca sa povremenim pokušajima šutevima sa distance.
U drugom minutu nastavka situacija koja će mnogim svedocima ovog duela ostati urezana u pamćenje a naročito dvojici aktera. Po mnogima bio je to trenutak koji će kasnije kreirati konačan ishod ovog dvoboja. U tom 47. minutu ove antologijske utakmice veoma siguran golman Nišlija je napravio grešku napadač Vlasine Zoran Aleksić ga je prevario i otvorio sebi put ka praznom golu, sa pet metara je poslao loptu u nezaštićenu mrežu ali onako podcenjivački a onda se niotkud pojavio nadčovek, nestvarni lik u kopačkama, specijalista za ovakve situacije, verovatno mu je zbog toga i nadimak „Specijalac“, Dragan Stanković je sustigao loptu koja je lagano putovala ka praznoj mreži i sa same gol linije je izbacio sprečivši vođstvo Vlasotinčana.
Ogromna većina od 6.000 ljudi na stadionu je u trenutku zanemela, niko nije mogao da shvati šta se dogodilo. Niko od aktera na terenu nije mogao da veruje kako je moguće da na semaforu još uvek stvoje dve nule sem „Specijalca“ koji je sličnu intervenciju imao i na utakmici dva rivala na Bubnju u borbi za bodove. Tada je takođe na sličan način sprečio pogodak Zorana Aleksića koji bi tada značio plasman u Drugu ligu. Sva ostala dešavanja na drugoj utakmici Baraža bila su, reklo bi se očekivana. Izabranici Slobodana Antonijevića su ohrabreni Stankovićevim potezom najpre u 57. minutu pogotkom Dejana Radovića došli u vođstvo koje je odlični Goran Jocić duplirao 15 minuta pre kraja majstorice.
Zoran Aleksić i Dragan Stanković Specijalac
Malerozni, ali pomalo i neozbiljni Aleksić i uporan i borbani „Specijalac“ Stanković su simboli rivalstva Carića i Rosuljaca pre dvadeset godina. Nišlije su sa izborenom vizom krenuli put Druge lige a Rosuljci su ostali tu gde su i bili. Bitna razlika između Vlasine i Car Konstantina posle završenog Baraža je ta da su Bubanjci imali tim ali nisu imali klub, dok je sa Vlasotinčanima bila obrnuta situacija. Da je dobro organizovani klub važniji od tima pokažali su Vlasinci već u narednom prvenstvu kada su poučeni iskustvom iz predhodne sezone ubedljivo osvojili prvo mesto i plasman u Drugu ligu Istok uprkos nekim predviđanjima da će se klub raspasti.
Dobro organizovan klub se ne može raspasti ali to iskustvo niko od potonjih upravljača Vlasine nije koristio.
(Kraj)
Objavljeno: 07.07.2022 | Autor: Ninoslav Radicevic
