Heroine u „muškom“ sportu – ŽFK Rosulja 2014
Nepunih sto godina nakon kluba prvenca u vlasotincu je osnovan još jedan prvenac, klub je kao i onaj najstariji bio fudbalski, jedino što je imao prefiks ženski. Osnivanje kluba ženskog fudbala u tipično, bar za Vlasotince, muškom sportu, nije dočekano sa odobravanjem. Pojava ženskog kluba u tipično muškom sportu delovala je pomalo šokantno. Bilo je to vreme kada je na nivou srpske fudbalske organizacije zagovarano da se donese propis da klubovi u prve tri lige, Super, Prva i Srpska liga, ukoliko žele da se takmiče u tim stepenima takmičenja moraju, pored mlađih selekcija, imati i ekipu ženskog fudbala.
Ideja o formiranju ženskog fudbalskog kluba nije potekla ni od jednog sportskog foruma. Sportski, odnosno Fudbalski savez, niti su za klub bili zainteresovani čelnici Vlasine koja je jedina bila aspirant na lige za koje se zagovaralo postojanje ženske selekcije, već je taj klub bio delo nekoliko fudbalskih entuzijasta, zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar na svetu.
I dok se ekipa okupljala, 2014. godine je održana osnivačka skupština novog kuba koji je dobio ime Rosulja 2014 . U to vreme ženski fudbal se u ovom delu zemlje, sem u Nišu, igrao još u Leskovcu, Vranju i Vlasotincu. Dakle posle početka dvehiljaditih Vlasotince se još jednom našlo na fudbalskoj mapi Srbije.
-ŽFK Rosulja 2014 formiran je na ideju poznatog trenera Zorana Andrejevića Akija. Posle samo par razgovora sa njim došli smo na ideju da formiramo klub -kazao he Petar Cvetković, prvi predsednik kluba.
Devojčice fudbalerke pionirsko kadetskog uzrasta krenule su u takmičenje u Razvojnoj ligi FS RIS. Da bi privukli što više ženskih klubova i na taj način propagirali ženski fudbal odlučeno je da Savez snosi troškove takmičenja, od taksi službenih lica do putnih troškova. Na klubovima je bilo da obezbede novac za opremu, kao i nadoknade za trenere. Kada su klupski čelnici zakucali na vrata lokalne samouprave čekalo ih je neprijatno iznenađenje u vidu činjenice da kao novoosnovani klub najmanje godinu dana nemaju pristup budžetu. Opštinske vlasti im nisu ponudile neka druga rešenja. U tim trenucima bilo je teško naći sponzora, bar za kupovinu opreme, a o nadoknadi za trenere nije bilo ni govora.
Do koje mere je situacija bila teška govori podatak da su u početku takmičenja te prve godine devojčice igrale u opremi fudbalskog kluba Zloćudovo koji se čak i ne nalazi na teritoriji vlasotinačke opštine. Klub je nabavio opremu pre svega zahvaljujući donacijama samih roditelja igračica ali i pojedinih ljudi dobre volje koji su imali razumevanje za težinu situacije u kojoj se klub nalazi na samom početku svog bitisanja. Da ideja o ženskom klubu u fudbalu ne padne na samom početku pobrinuli su se roditelji i oni koji su razumeli od kakvog je značaja ovaj sportski kolektiv.
Lokalna samouprava koja je u najtežim trenucima i presudnim momentima za klub ostala po strani, morala je da nakon sticanja prava na finansiranje iz Budžeta odreši kesu. Čini se da je svaka komisija koja je u to vreme opredeljivala novac za sport imala pre svega na umu činjenicu da ŽFK ne mora da plaća takmičenje, ali su zanemarivali i ostale potrebe kluba. Iz tih razloga, zbog simboličnih sredstava iz sportskog budžeta, klub je često menjao trenere što je nepovoljno uticalo na igračice ali i na roditelje devojaka, tako da se urušavao kredibilitet ljudi koji su vodili klub.
Tekst je nastao u okviru projekta „Ravnopravnost polova i položaj žena u vlasotinačkom sportu.
Prethodni članak Sledeći članak
Projekat je sufinansiran sredstvima opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Objavljeno: 01.09.2021 | Autor: InfoDesk
