Selektor Rusije Bazarevič, Saša Grujić i Sergej Bikov

Saša Grujić Gruja je rođen 1972. godine u Vlasotincu gde je završio osnovnu školu a srednju ekonomsku u Leskovcu. Još kao dete Saša pod uticajem svog oca Mileta razvija ljubav prema sportu pa je bilo logično da prve sportske korake napravi u porodici. Otac Mile poznatiji po nadimku „Struja“ bavio se mnogim sportovima a svom sinu je umesto klasičnih igračaka poklanjao sportske rekvizite.

Prve sportske korake Grujić je načinio u fudbalu što se u to vreme podrazumevalo kao neki normalan put a onda počinje da se bavi stonim tenisom u kome beleži svoje prve uspehe i sa raznih takmičenja, turnira donosi priznanja. Kako sam tvrdi najveći uticaj na njegovo sportsko opredeljenje pored oca Mileta imao je njegov učitelj Stevan Đorđević – Stepa Šop legendarni fudbaler Vlasine, a kasnije Uga Mitov, profesor fizičke kulture.

Kao učenik 7.razreda osnovne škole 8.oktobar odlučuje da stoni tenis zameni košarkom i postaje član KK Partizan. U mlađim kategorijama vlasotinačkog kluba radi sa trenerom Bogoljubom Đekićem. LJubav prema igri između dva obruča raste iz dana u dan, Saša predano radi i sa 17 godina ulazi u pvi tim Partizana koji je u to vreme bio izuzetno igački jak.

Devedesetih godina prošlog veka Grujić odlazi na odsluženje vojnog roka, bile su to teške godine u ondašnjoj Jugoslaviji, sankcije a naročito ratni sukobi mladog Vlasotinčanina zaustavljaju u njegovom napredovanju na polju košarke.

Po dolasku iz vojske Saša nastavlja tamo gde je stao ali na jednom letnjem turniru, košarkaški turniri su u to vreme bili jako popularni, zadobio je povredu koja je označila i kraj njegove igračke karijere.

Ali za zaljubljenika u košarku prestanak aktivnog igranja ne znači i kraj već novi početak, početak trenerske karijere u kojoj će kasnije dostići vrhunske domete. Nova pozicija iziskivala je mnogo truda i rada kako bi se osvojilo više znanja i posao uspešno obavio. Imao je podršku tadašnjeg rukovodstva kluba i opet je tu bio otac Mile koji je zajedno sa Sašom izučavao literaturu iz oblasti košarkaškog sporta. Možda bi Grujić ostao kao neki prosečan košakaški trener nižerazrednih klubova i vodio računovodstvene poslove nekim poslodavcima, možda i nastavio biznis svoga oca da nije odlučio da prođe u to vreme čuveni košarkaški kamp na Zlatiboru. Da bi se našao na tom svojevrsnom univerzitetu za košarkaške trenere radio je po kafićima kako bi skupio novac za Kamp.

Saša Grujić

Zlatiborski kamp je bio mesto na kome su se obučavali mladi igrači gotovo svih velikih klubova ali i mladi treneri tih istih klubova, Grujić koji je dolazio iz malog kluba u početku je bio zbunjen i znao je da mora što više da radi i uči jer ko zna da li će moći još koji put da se nađe na tom mestu i da li će imati novaca, u to vreme 200 maraka koliko je koštao kamp bilo je pravo malo bogatstvo. NJegovo interesovanje i rad zapazio je čuveni profesor Nikolić, legenda ne samo jugoslovenske već i svetske košarke koji je bio koordinator Kampa i na njegovu inicijativu Grujić ostaje punih 6 smena.

Sa znanjem koje je stekao na Zlatiboru Grujić uspešno trenira tri generecije mladih košarkaša u vlasotinačkom klubu a onda dobija poziv od KK Jablanice iz Medveđe da preuzme prvi tim. Klub iz Medveđe je tada imao ambiciju da se plasira u Prvu B ligu.

Grujić željan napredovanja završava višu trenersku školu i upisuje Fakultet za fizičku kulturu popularni DIF. Posle logorovanja u Bugarskoj u okvru nastave na fakultetu Saša odlazi na zlatiborski kamp gde između otsalog radi sa jednom grupm mladih košarkaša iz Rusije. NJegov rad sa tom grupom bila je preporuka i dobija poziv da radi u Rusiji. Otišao je da proba na 6 dana a ostao 15 godina.

Prvi angažman u Rusiji imao je u privatnoj školi Sergeja Panova u kojoj je treniralo oko 800 dece i radilo dvadesetak trenera.

Na inicijativu Sergeja Panova Saša prelazi u čuveni CSKA. NJegov rad ne ostaje nezapažen pa je interesovanje za njegove usluge iskazivalo više klubova, posle CSKA Grijić ide u Dinamo, Lokomotivu… Kao član stučnih štabova eminentnih ruskih kubaova učestvuje u Evroligi i Evrokupu. Na inicijativu Sergeja Bazareviča, poznatog košarkaša i trenera ulazi u stručni štab reprezentacije Ruske Federacije što nije pošlo za rukom nijednom strancu.

Pored rada u klubovima i reprezentaciji Saša Grujić osniva i svoju školu košarke „Akademija Saše Grujića“ ASG, u kojoj radi sa decom iz Rusije u vreme leta i to u Srbiji i Crnoj Gori. Za rad Akademije Grujić angažuje trenere i ostalo osoblje iz Srbije a najviše iz Vlasotinca. Mnogi treneri su učili na njegovim kampovima na kojima im je prenosio svoje bogato iskustvo.

Saša Grujić je uprkos svim uspesima ostao privržen svom rodnom mestu i klubu u kom je ponikao i često pomaže vlasotinačkoj košarci.

Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.