Legende vlasotinačkog sporta – Sokol Stojanović Šišavac

Sokol Stojanović – Legendarni trener sa „Rosulje“

Daroviti fudbaler čiji je vrtoglavi uzlet ka fudbalskom vrhu onemogućila nezgodna povreda, fudbalski trener koga fudbaleri koje je trenirao i danas cene i poštuju, šumarski ineženjer koga život nije mazio je opis Sokola Stojanovića u jednoj rečenici.

Sokol Stojanović, čiji nadimak Šišavac govori o mestu njegovog rođenja i u kome je proveo deo detinjstva, a 1952. godine dolazi na vlasotinačku kaldrmu, i kako sam kaže, da mu je bilo drago što je šišavačko blato zamenio varoškom kaldrmom. Sticajem okolnosti novo mesto prebivališta se nalazilo svega pedesetak metara od stadiona Vlasine pa je u neku ruku prirodno što je veći deo slobodnog vremena provodio baš na Rosulji.

U vremenu kad još u gradu i u državi nije bilo televizije, fudbalske utakmice su bile dobro posećene a Vlasina veoma popularna. Među stalnim gledaocima bio je i Stojanović. U to vreme da bi se ušlo na stadion moralo se prvo na blagajnu i tek sa kupljenom kartom na igralište. Za većinu gledalaca ulaznice su bile obavezne ali ne i za mladiće koji su trenirali u podmlatku. Između ostalog, kako bi izbegao trošak za ulaznicu, Stojanović se prijavljuje u podmladak i od tada teče njegova igračka karijera.

U kvalifikacionoj utakmici za popunu četvrte zone, rang druge savezne lige, koju je Vlasina igrala u Užicu sa Slobodom, legendarni Stevan Đorđević – Šop je bio kažnjen pa ga je zamenio sedamnestogodišnji Sokol Stojanović i to je bila njegova prva utakmica, debi za prvi tim. To nije značilo da je postao prvotimac iako je tu utakmicu sa Slobodom odigrao dobro, ostao je član podmlatka. U tim kvalifikacijama su pored Vlasine i Slobode učestvovali Metohija iz Prizrena i Pelister iz Bitolja. Rosuljci nisu uspeli da se plasiraju u viši stepen takmičenja pa su morali da se vrate u Nišku zonu.


Već naredne sezone Stojanović je postao standardni prvotimac i odigrao skoro sve utakmice. Vlasina je postala prvak Niške zone Jug i u dvomeču sa Železničarem iz Niša izborila titulu apsolutnog prvaka Niške zone. Ono što nisu uspeli u predhodnom prvenstvu Vlasotinčani sa na radost navijača ostvarili te godine, plasirali su se u četvrtu zonu.Na kraju jesenjeg dela prvenstva Vlasina je zauzela visoko 4. mesto što je za klub iz provincije bio ogroman uspeh jer im se „smešio“ elitni rang. Loši rezultati u prolećnom delu takmičenja onemogućili su vlasotinački klub, ne samo da konkuriše za Prvu, već i Drugu ligu koja je formirana u narednoj takmičarskoj sezoni.

Nakon povratka u Nišku zonu Sokol se upisuje u Šumarsku školu u Surdulici a onda je i promenio klub, postao je član Radnika, člana vranjskog fudbalskog podsaveza to jest najnižeg stepena takmičenja. I sa Radnikom Stojanović u naredena dva prvenstva igra kvalifikacije za ulazak u viši stepen takmičenja, u prvim kvalifikacijama sa Topličaninom iz Prokuplja, dvomeč završen ukupnim rezultatom 6:5 za Prokupčane. Sokol je od pet Radnikovih golova postigao tri. Naredne sezone Radnik je bio prvak i igrao kvalifikacije sa Timočaninom iz Knjaževca. U revanšu u Knjaževcu, prvi meč je Radnik dobio sa visokoh 4:0, Stojanović je odigrao svoju najbolju utakmicu u karijeri i najzaslužniji je što su Surduličani izašli kao pobednici iz tog baraža. Tu utakmicu su gledali i predstavnici niškog Radničkog, u to vreme člana Druge lige Jugoslavije, i zapazili odličnu partiju Stojanovića pa su mu ponudili da pređe u redove Nišlija koji su na kraju prvenstva postali Prvoligaši.

Po završetku Šumarske škole Sokol Stojanović se dogovorio sa Radničkim i pozvan je na pripreme za naredno prvenstvo. U želji da se individualno pripremi za rad sa niškim prvoligašem Stojanović je sam vežbao neke elemente fudbala i prilikom jednog takvog treninga je povredio skočni zglob. Teška povreda označila je i kraj igračke karijere. Umesto da upiše Pravni fakultet, kako je planirao da je otišao u Radnički, upisao je u Beogradu Šumarski Fakultet. Kad je bio na trećoj godini studija iz porodičnih razloga se vraća u Vlasotince i na molbu ljudi iz Vlasine 1966. godine ponovo oblači plavi dres, a već u naredom prvenstvu postaje trener i zajedno sa Petrom Šušulićem vodi Rosuljce. Međutim posle završene jedne polusezone Uprava kluba ga smenjuje, ali mu nudi da igra što je odbio. Usledila je ponuda Jedinstva iz Grdelice za koju je debitovao baš u meču sa Vlasinom, koju su Grdeličani dobili sa 1:0.



Čuvena ekipa Vlasine pod vođstvom Sokola Stojanovića

Posle Grdeličke epizode, na molbu Vlastimira Veličkovića, tadašnjeg predsednika Vlasine, Sokol se vraća u matični klub gde postaje trener. Dok je bio na studijama Stojanović je gledao mnogo treninga beogradskih klubova i reprezentativnih selekcija Jugoslavije i učio trenerski posao. Položio je i trenerski ispit. Tu nije bio kraj njehovom usavršavanju kao trenera, pratio je razne publikacije koje su se bavile tom tematikom, usvojio je i primenio u radu način priprema i treninga reprezentacije Brazila iz perioda kada su superiorno postali svetski prvaci u Meksiku i uz iskustvo iz rada dok je bio igrač postao, može se reći, vrhunski fudbalski stručnjak.

U periodu od tri godine koliko je radio kao trener Vlasine Sokol je vodio dve generacije fudbalera. Sa drugom generacijom u kojoj su bili igrači koji će kasnije napraviti zavidne karijere kao što su Božidar Milenković Tus, Zoran Išljamović Šura, Mile Dimitrijević, Miroslav Simonović Kire, Rade Anđelković, Dragan Stanković, Dragutin Stojanović Gute, Slobodan Đorđević Taleja i drugi, bio je nadomak plasmana u viši stepen takmičenja. Kada je bilo izvesno da će se klub sa Rosulje plasirati u viši rang nekoliko kola pre kraja desila se najava štrajka igrača zbog neisplaćenih prinadležnosti, što se u ono vreme tretiralo kao politički problem, a epilog je bio kažnjavanje nekih fudbalera i to baš pred odlučujući meč, koji je Vlasina izgubila a samim tim i plasman u viši stepen takmičenja. Nakon završetka tog prvenstva Stojanović je otišao sa kormila Vlasine.

Sokola Stojanovića većina njegovih učenika ističe kao vrhunskog stručnjaka koji je ostavio dubok trag u njihovim fudbalskim karijerama i ostaće zabeležen u klupskoj istoriji kao jedna od najistaknutijih ličnosti vlasotinačkog fudbala.

 

Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


 

Objavljeno: 17.08.2020 | Autor: InfoDesk




  • Arhive

  • Led Bilbord u centru Vlasotinca

    NOVO !!! NOVO !!! NOVO !!!
  • Vremenske prilike

  • Kursna lista

  • Poslovni prostor u centru Vlasotinca