Verni navijači Vlasine, kojih je na tribinama brojčano sve manje, pored ovojesenjih slabih rezultata mogli su jesenas da vide najčešće slabe igre svoje ekipe, sa mnogo nedorečnosti i taktične nedozrelosti pojedinih igrača za koje se slovilo da imaju puno dara i talenta za fudbalsku igru, a pojedini od njih nisu zavređivali da igraju na srpskoligaškim terenima. Kvalitet pojedinih igrača bio je na niskom nivou i bilo je pojedinaca koji nisu mogli svojim kvalitetom da zadovolje sve kriterijume kvaliteta jedne srpskoligaške ekipe. I to je jedan od najvećih razloga što je jesenja sezona bila više nego slaba, jer iz suve drenovine nije se mogla iscediti ni kap vode, davno je rekao naš narod. Bez obzira na sve evidentne jesenje slabosti fudbaleri Vlasina moraće u drugom delu prvenstva da pokažu više želje i htenja kako bi uspeli da nadomeste sve propuste iz jesenje sezone ukoliko žele da se na „Rosulji“ igra i gleda srpskoligaški fudbal.

Posle ostavke, u toku sezone, predsednika kluba Bojana Vlajkovića, početkom decembra na Vanrednoj sednici Skupštine kluba Ivan Rajković „Jala“ ustoličen je na funkciji predsednika Izvršnog odbora Vlasine, a u ovo operativno telo kluba, za sada su izabrani bivši dojučerašnji uspešni fudbaleri Nikola Garčić, Bratislav Pejčić, Milan Stojanović, Nebojša Marković i preduzetnik Vladica Stanković. U nadolazećim danima kada bude organizovana Godišnja skupština u Izvršni odbor biće kooptirana nova lica do potrebnog broja članova ovog opertivnog tela kluba. Novo rukovodstvo kluba trenutno čine bivši fudbaleri koji su do skora bili aktivni igrači, neki od njih i sa superligaškim iskustvom i zavidnom fudbalskom karijerom. To što su bili dobri igrači nije nikakva garancija da mogu na pravi način da vode klub, jer jedno je fudbalski teren, a mnogo je ozbiljnija i odgovornija obaveza funkcionerske fotelje. Kao igrač možete biti hvaljeni i kada gubi vaša ekipa, jer ste vi na samom terenu ispunili sve postavljene zadatke od strane stručnog štaba, dok kao član nekog operativnog tela u klubu za sve što nije dobro u klubu, u prvom redu na terenu takmičarski rezultati, ponašanje igrača, finansije i mnogo toga pada na teret članova klupskog rukovodstva. Preveliki je teret sada na novom rukovodstvu i postoji opravdana opasnost da se njihova dobra fudbalska karijera, u dobroj meri, pokvari i uruši kao funkcionerima kluba.

Sada kada je Vlasina u velikoj krizi na svim nivoima nije teško pronaći ko je najveći krivac za potunoće kluba. Vlasotinačka lokalna samoprava je jedna od najizdašijih na jugu Srbije kada se finansijska sredstva opredeljuju na adresu kluba, ali ni to nije bilo dovoljno da na legendarnoj ,,Rosulji“ bude onako kako to treba u klubu sa više od jednovekovnog postojanja. Velika je bruka i sramota, doskorašnjih čelnika Vlasine, što nije obeležena na dostojan način stogodišnjica Vlasine i to je čin neodgovornog ponašanja i nepoštovanja vrednosti svih igrača koji su svih, predhodnih sto godina ponosno nosili dres Vlasine.

U prošlom, i na početku ovog veka, dvojica predsednika Vlasine, Stojan Babstojanski i Jovan Stojanović „Pajsa“ podigli su visoku lestvicu rada i uspešnosti u vođenju kluba. U vreme Stojana Babastojanskog klub je postigao izvanredne takmičarske rezultate igrajući u Prvoj Srpskoj ligi Srbije i to sa igračima koji su, isključivo bili, ponikli na ,,Rosulji“. Što je poseban fudbalski raritet dvojica golmana Vlasine Aleksandar Kocić, branilo je gol seniorske reprezentacije Jugoslavije, a Dejan Pešić čuvao je mrežu mlade reprezentacije Jugoslavije. U tom periodu igrači Vlasine igrali su skoro bez novčane naknade, a tadašnji trener, autor ovog teksta, nije primio a ni tražio jedan dinar nadoknade za svoj višegodišnji rad. Jedini upošljenik sa malim mesečnim primanjima bio je Novica Ilić „Šote“, ekonom kluba.

Jovan Stojanović „Pajsa“ bio je na početku ovog veka „alfa i omega“ kluba, a takmičarski rezultati koje je postigla Vlasina, pod njegovim rukovodstvom, sigurno su najveći u istoriji kluba. Posebno treba apostrofirati činjenicu da je najveći deo finansijskih sredstava koja su bila potrebna klubu, lično svojim sredstvima finansirao sam „Pajsa“.

U poslednje tri decenije Dragan Nikolić ,,Sigma“, takođe je više godina znao da finansijski pomaže klubu sa ne baš malim novčanim sredstvima, a tako nešto, kako su nam rekli iz kluba, činio je i poslednji predsednik kluba Bojan Vlajković.

Nažalost bilo je i onih koji nisu ništa skoro uradili za dobrobit kluba. A mogli su. Nećemo o imenima, prepoznaće se oni sami, jer su svojim delima učinili mnogo da klub bez malo stigne skoro do samog dna provalije. Kao nekada „šerif “ varoši vlasotinačke u svojim rukama, on je imao nož i pogaču. Tako je vodeći brigu o novčanim sredstvima, bez malo na svim nivoima u opštini, jednom prilikom za utrošenu vodu na stadionu, pre nekoliko godina, na račun JKP „Vodovod“ lično dozvolio da mu se uplate finansijska sredstva, u iznosu od 5 (PET) dinara, a tog neuralgičnog dana dug je bio nešto više od pet miliona dinara. Sa poslednjim danom u prošloj kalendarskoj godini dug je narastao do 12 (DVANAEST) miliona dinara.

Ne, nije greška, lako je proverljiv ovaj podatak.

Jedan od gorućih, svakako i najvažnijih problema je igrački potencijal Vlasine. Bolna je činjenica da dres Vlasine na prvenstvenim utakmicama seniora, već nekoliko poslednjih godina, nose samo 2-3 igrača poniklih na „Rosulji“, dok su ostali „fudbalski gastrabajteri“, koji dođu i svojim „fudbalskim potencijalom i znanjem“ u prvom prelaznom roku napuste klub, a da su pri tom sasvim dobro finansijski prošli.

Rad sa igračima u mlađim kategorijama je rak rana Vlasine i sada je više nego jasno da je to komercijalni posao pojedinih trenera, koji bi morali svojim znanjem i pedagoškom stručnjošću da usmere tu mladost u pravom smeru, kako na fudbalskom, takođe i na životnom putu. Umesto toga ta deca, ponekad, na utakmicama i pred publikom, koju čine najviše njihovi roditelji i rođaci doživljavaju neprijatne trenutke od strane svojih trenera, od kojih jedan od njih smatra za sebe najboljim, i ako za to nema utemeljenja ni po bilo kom osnovu, mada, što reče neko, misli, da je ,on, spreman da diriguje velikim simfonijskim orkestrom i sa dirigentskom palicom u svojim rukama na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu Bečke filharmonije u glavnom gradu Austrije.

Pošto je u životu izvesna samo (ne)izvesnost, Vlasina će u prolećnom delu prvenstva biti na teškom ispitu da zadrži svoj trenutni srpskoligaški status. Ali dok ima nade, nema ni predaje. Nedavno novoustoličeno rukovodstva kluba mora, što pre, da vuče prave poteze u ozdravljenju kluba na svim nivoima i nikako nema pravo na donošenje pogrešnih odluka. Posebno je važno kada su u pitanju mlađe selekcije, jer one su budućnost kluba i tu moraju da budu treneri od znanja i integriteta a ne prostačkog narativa.

Odlukom Izvršnog odbora FSRIS – PROLEĆNI DEO SEZONE POČINJE 2. i 3. MARTA

Na 9. sednici Izvršnog odbora Fudbalskog saveza regiona istočne Srbije, doneta je odluka da prolećni deo prvenstva u Srpskoj ligi „Istok“ počne 2. i 3.marta, a kraj sezone predviđen je za 9. jun ove godine. Srpskoligaši će 24. kolo igrati u vanrednom terminu u sredu, 24. aprila. Izvršni odbor FSRIS doneo je i odluku o troškovniku za predstojeću polusezonu 1. januar – 30. jun po kojoj će svi troškovi ostati na istom nivou. Takođe je doneta i odluka kojom se klubovima koji imaju dugovnja po bilo kom osnovu izriče mera zabrane registarcije novih igrača, osim onih koji se prvi put registruju.

Propozicije takmičenja – ČLAN 79 – OBNAVLJANJE LIGA

Na kraju takmičarske sezone 2023/2024. obnavljanje Srpske lige „Istok“ vrši se na sledeći način:
-U Prvu ligu Srbije ulazi prvak Srpske lige „Istok“
-Iz Srpske lige „Istok“ ispadaju 3 (tri) najslabija plasirana kluba i još onoliko koliko se klubova vrati.
-U Srpsku ligu „Istok“ ulaze prvoplasirani klubovi zonskih fudbalskih liga „Zapad“, „Istok“, „Centar“ i „Jug“.