Priređen omaž pesnikinji Dari Sekulić
Sinoć je u organizaciji Kulturnog centra priređen omaž pesnikinji Dari Sekulić, koja je jedno vreme progonstva iz ratom zahvaćenog Sarajeva živela u Vlasotincu. Jedna od najvećih srpskih pesnikinja koja je na svom životnom putu prešla izbegličku stazu od rodnog Kordunskog LJeskovca, preko Sarajeva, Sremske Kamenice, Prištine i Vlasotinca, pa nazad do Sarajeva. Ona je kroz tridesetak knjiga poezije odano čuvala jezik svoga Korduna i stvarala poeziju natopljenu ljubavlju, kako je naglašeno u filmu “Vrelce – Pesnikinja Dara Sekulić”.
O velikoj pesnikinji sinoć su govorili dr Aleksandar Kostadinović, istoričar i teoretičar književnosti i dr Stanislav Stanković, lingvista. Iz Sarajeva je vlasotinačku publiku pozdravio režiser Vitomir Mitrić, dok su svoj osvrt na stvaralaštvo Dare Sekulić mejlom poslali prof. dr Sunčica Denić i pesnik Tode Nikoletić.
Na početku svog izlaganja dr Aleksandar Kostadinović je citarao reči književnika i književnog kritičara Stevana Tontića da je “Dara Sekulić najznačajnija srpska pesnikinja posle Desanke Maksimović”.
“Dara Sekulić je sasvim sigurno najvažnija predstavnica srpskog posleratnog modernizma u pesništvu: po godini rođenja, ali i po ulasku u književnost, bliža je Miljkoviću i Radoviću, negoli Popi i Pavloviću. Svoje prve radove objavila je u Letopisu Matice srpske 1955, da bi se njena šest decenija duga pesnička karijera okončala Odbačenim pjesmama iz 2019. godine”, istakao je dr Kostadinović.
Pesnikinja je do svoje desete godine živela u rodnoj kući u selu Kordunski LJeskovac, da bi nakon što je kuća spaljena i roditelji pobijeni u ustaškom pokolju, živela po dečjim domovima i đačkim internatima. Nažalost, izbegličku sudbinu doživela je po drugi put u vreme poslednjeg rata, usled čega je neko vreme bila i naša sugrađanka.
“Dara Sekulić je najpre kao prognanik svratila na Kosovo i Metohiju, kao što se obično najpre ode u svetilište kako bi se osetila promisao Božja i nastavio težak put. Tamo ju je prigrlila stalna kosovska nesreća, ali i okrepilo čudesno bratsko zajedništvo. Kao vanvremenski monah, Dara se tiho i bez ridanja, posle i sa vidnim zadovoljstvom, gotovo čistom srećom, kao u bajci, stopila sa Vlasotincem, sa miroljubivim i darežljivim Vlasotinčanima. Sa tovarom bilja i ponekim cvetom, ulazila je u mnoge domove i kuće, pevajući nadahnuto o onome što je Vlasotince, njeno zagonetno pristanište, činilo za nju. Otišla je odavde sa verom da je osetila raj, a u onaj pravi raj otišla je iz svog Sarajeva”, istakla je Sunčica Denić.
“Ono što je Daru izdvajalo od drugih pesničkih formi, stilova i tematskih motiva, bile su mudrost i filozofska akrobatika, koje su jezik uzdigle do metafizičkih prostora dajući mu duhovnu vertikalu. Prvi susret sa Darom i privilegiju slušati je kako svojim kazivanjem uzdiže svaki stih do praska emocija samo su potvrdile moje uverenje da je ona Olimp sa Korduna i čovek vredan divljenja”, poručio je Tode Nikoletić.
Stanislav Stanković se osvrnuo na Darin put od Kordunskog LJeskovca kada je 1942. godine morala da napusti zgarište svoga doma, kada je u ustaškom pokolju stradalo četrnaest duša porodice Sekulić. Ona je kao devojčica internirana u Italiju, a potom dane provodila u dečjim domovima i internatima u Zagrebu. Nakon godina mira tokom kojih je u Sarajevu radila kao socijalna radnica i uređivala časopis za decu “Male novine” usledilo je još jedno izbeglištvo. Nakon Sremske Kamenice, Dara Sekulić je sa unucima prigrljena u domu pesnikinje Darinke Jevrić i njene majke Julije.
Profesor Stanković je u Prištini upoznao Daru Sekulić. Na Pesničkom času – učiteljstvu u čast – u spomen Danici Gorunović Tasić u Vlasotincu su te 1993. godine gostovali velikani srpskog pesništva: Mošo Odalović, Darinka Jevrić i Dara Sekulić, kada je gost Pesničkog časa bila učiteljica Ksenija Fišić, simbol plemenitog prosvetarskog poziva.
Dara Sekulić se nakon Prištine obrela u Vlasotincu koje nije smatrala svojim izbegličkim domom, već svojim utočištem.
Nakon projekcije filma “Vrelce” stihove Dare Sekulić kazivala je Mila Mitić. Program je završen njenim neverovatnim izvođenjem pesme “Ne dam”, uz klavirsku pratnju Bratislava Valčića i podršku učenika OŠ “8. oktobar” koji su na scenu izašli sa ikonama svetitelja i cvećem u rukama.
Kroz ovo umetničko veče publiku je znalački vodila profesorka Jelena Đokić.
Objavljeno: 27.01.2022 | Autor: InfoDesk
