Rezanje vinove loze na dan svetog Trifuna
U našem kraju vinova loza se gaji na oko 300 hektara. Na području kukavičkog i kozaračkog atara najzastupljenije sorte su smederevka i župljanka, a na zasadima koji su podignuti u poslednjih 10-15 godina zastupljen je i kaberne sovinjon. Prema rečima vinogradara, broj zasada se smanjuje jer ni sama zakonska rezulativa ne ide na ruku malim proizvođačima. Oni očekuju promene od novog zakona o vinu, koji je u najavi.
Do pre dve decenije, u vlasotinačkom kraju bilo je oko 2000 hektara pod vinovom lozom, a minimalni prosečan rod po hektaru iznosio je 7 do 8 tona. Da bi mogao da se ubere pun rod, od trenutka formiranja zasada treba da prođe 5 do 8 godina.
Kako se svake godine odabere posebna lokacija za proslavu ovog dana i tradicionalno rezanje vinove loze, to bi ujedno bila šansa za dovođenje gostiju i svih delova Srbije, a sam dan bi bio proglašen za centralni proslavu svetog Trifuna u Srbiji. Mišljenja smo da bi to pomoglo svim potencijalno novim vinogradarima da počnu da se bave vinogradarstvom, kao i proizvidnjom kvalitetnog vina. Vlasotince je oduvek bio vinogradarski kraj, te bi se na taj način, ako ne vratilo na staru slavu, onda bar pokrenulo masovnije bavljenje ovom granom.
Iz stručnog ugla – OREZIVANJE VINOGRADA ILI REZIDBA VINOVE LOZE predstavlja jednu osnovnu i zaista važnu amplotehničku meru koja se redovno obavlja u vinogradima širom sveta.
Na samom početku gajenja vinove loze uvidelo se da one biljke kojima su životinje prekratile lastare bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe. Zbog toga je uvedeno orezivanje vinove loze (rezidba) kao prva mera pri gajenju loze. U doba Rimskog carstva bilo je dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi samo vino iz orezanih vinograda, jer je bilo boljeg kvaliteta.
Svake godine, nakon stupanja čokota u puno rodnost, obavlja se osnovno orezivanje vinove loze iliti zrela rezidba. Sve zarad ostavljanja određenog broja okaca iz kojih će se razviti novi rodni lastari. U zavisnosti od bioloških osobenosti gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba.
Pri orezivanju vinove loze je neophodno vršiti stalnu regeneraciju i podmlađivanje čokota. Zbog toga se svake godine sa čokota uklanjaju izduženi, deformisani I neaktivni delovi stabla.
Tekst je deo projekta koji sufinansira opština Vlasotince. Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.
Objavljeno: 10.08.2017 | Autor: InfoDesk
