Rodna ravnopravnost – Istorija i zakonske odredbe
„Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti“.
Ovako glasi član 15. Ustava Republike Srbije koji reguliše ravnopravnost polova. Do ovakve formulacije o jednakosti polova nije se došlo lako. Ako se zađe duboko u istoriju ljudskog društva slika je sasvim drugačija, do pre nešto više od jednog veka apsolutno je dominirao „jači“ muški pol. Da se ne vraćamo u daleku prošlost dovoljno je „zaviriti“ par vekova unazad i uveriti se da su pripadnice „slabijeg“ pola bile u velikoj meri diskriminisane. NJihovo je bilo da rađaju decu i brinu o njihovom odrastanju, kao i da rade sve kućne poslove ili poslove u obradi zemlje.
Industrijalizacija i povećana potreba za radnom snagom dovela je žene u fabrike, ali su po pravilu dobijale teška i manje plaćena radna mesta. I kad bi dobile isto radno mesto kao i muškarci njihova nadnica je bila daleko niža.
Taj „kućni potrčko“ imao je velika ograničenja, nezamisliva iz današnje perspektive. Tadašnji zakoni nisu dozvoljavali ženama da imaju biračko pravo. Žene nisu mogle da se bave naukom, umetnošću i drugim kreativnim poslovima, bile su predmet omalovažavanja ali i fizičkog zlostavljanja.
Osavremenjavanjem društva polako je počeo i da se menja položaj žena. Početkom 20. veka u SAD je oko 15.000 žena učestvovalo u demonstracijama za poboljšanje uslova rada kao i veće zarade pa je tako nastao praznik 8. mart koji simbolizuje borbu za prava žena.
Dvadeseti vek je vreme kada je učinjen najveći napredak u afirmaciji prava žena. Većina zemalja u ovom periodu donosi zakone koji regulišu prava žena ali i zabranjuju diskriminaciju, odnosno regulišu potpunu jednakost muškarca i žene u svim segmentima društva.
Zakonodavstvo nije jednako razvijeno u svim državama već postoje velike razlike u zavisnosti od stepana razvoja društva u pojedinim zemljama, odnosno regionima sveta. Svakako da su ženska prava i ravnopravnost polova, odnosno zabrana diskriminacije, na najvišem stepenu u državama takozvane zapadne civilizacije, to jest SAD i Evropa. Iako pripada evropskom prostoru u Srbiji su ove norme stigle kasnije i ne nalaze se na nivou zapadnih zemalja.
Što se tiče zakonodavstva pored Ustava koji jednakost polova reguliše u članu 15. za ravnopravnost polova, odnosno rodova, značajan je i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.
Što se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti ovu materiju najbolje regulišu članovi 3. i 4. U članu 3. se kaže „Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti , ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturoloških formiranih razlika između muškarca i žene i različitih imteresa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama kao i ustavnim odredbama“
U članu 4. se definiše šta je to diskriminacija i koje su vrste diskriminacije.
Na državnom nivou formirano je Koordinaciono telo koje se bavi rodnom ravnopravnošću sa akcentom na položaju žena u našem društvu. Koordinacino telo donosi akcioni plan na osnovu koga deluje.
Tekst je nastao u okviru projekta „Ravnopravnost polova i položaj žena u vlasotinačkom sportu.
Projekat je sufinansiran sredstvima opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Objavljeno: 17.07.2021 | Autor: InfoDesk
