Sto godina fudbala u Vlasotincu – Drugoligaška Rosulja i srpskoligaški jaz
Ako su sedamdesete godine prošlog veka bile značajne za procvat fudbala u Vlasotinačkoj opštini, onda se za početak novog stoleća može reći da je fudbal na ovim prostorima dostigao vrhunac. To se najpre odnosi na najstariji sportski kolektiv u Vlasotincu ali i MSK, klub iz vlasotinačkog predgrađa Manastirišta koji je početkom dvehiljaditih godina uspeo da se izbori za plasman u Srpsku ligu, što sem Vlasine do tada niko nije uradio.
Ekipa iz Manastirišta je bila sastavljena od bivših igrača Vlasine i trenerski kadar je bio sa Rosulje, tako da je klub koji je relativno nepoznat u srpskoligaškom društvu bio prvo otkrovenje tih godina. Na mestu zvanom „Manastirski jaz“, koji je nekada bio poznato vlasotinačko kupalište, vredni žitelji ovog prigradskog naselja su podigli novi stadion kome su nadenuli ime „Jaz“. Zeleni tepih pored reke Vlasine, nekoliko reda betonskih tribina i objekat u kome su bile smeštene moderne svlačionice i ostale klupske prostorije, delovali su zadivljujuće mnogim fudbalskim radnicima koji su pohvalno govorili o ovom stadionu. Sam sadržaj pružao je odlične uslove za rad, ne samo seniorskoj, već i ekipama mlađih kategorija.
Sa pionirima u to vreme radio je Andrejević Zoran Ake, prvim fudbalskim koracima učio mnoge dečake od kojih će neki postati reprezentativci pionirskih selekcija RIS-a. Prva znanja iz fudbala tu su stekli i blizanci Dušan i Miloš Stanković, ovaj drugi će nekoliko godina igrati i za Radnik u superligi. Iz te generacije mnogi će poneti dres Vlasine ali i drugih klubova širom Srbije. Prelep i funkcionalan sportski objekat pružiće gostoprimstvo i velikom broju fudbalskih golmana koji su tu dolazili u golmansku školu Miše Petrovića, jednog od najpoznatijih stručnjaka za rad sa čuvarima mreže. Dolazili su i već afirmisani golmani da bi u radu sa Petrovićem popravljali ili održavali formu.
Ovu ne mnogo dugu fudbalsku bajku, jer je nabujala Vlasina u jednom od svojih pirova odnela teren, sopstvenim snagama pored igrača i trenera ispisali su vredni meštani dvojica Novice Garčića, Miroslav Gmitrović, Dragoljub Garčić, Dragan Ristić, Goran Garčić i ostali na čijem čelu je stajao Srboljub Ilić, entuzijasta i zaljubljenik u fudbal najzaslužniji za ovaj podvig Manastiraca.
.
FK Vlasina Vlasotince
Nekako u to vreme, na početku novog milenijuma, još jedan entuzijasta i zaljubljenik u fudbalsku igru dolazi na Rosulju, Jovan Stojanović Pajsa, uspešni privrednik, čovek sa vizijom, dolazi u rukovodstvo Vlasine. Stojanović se nije zadovoljavao prosečnošću, hteo je da od Vlasine napravi moderan klub koji će stremiti ka saveznom rangu i dosegnuti one visine o čemu Rosuljci do tada nisu smeli ni da razmišljaju.
Kao iskusan privrednik, Pajsa je znao da se klubu moraju udariti čvrsti temelji kako bi uopšte moglo da se razmišlja o rezultatima i plasmanu, zato inicira izgradnju novog stadiona. Rečeno – učinjeno, veoma brzo na prostoru nekadašnjeg fudblskog terena izgrađena su dva nova, od kojih će jedan biti glavni, u to vreme jedan od najboljih terena u državi, a drugi pomoćni.
Paralelno sa izgradnjom stadiona velika pažnja posvećena je formiranju respektabilne ekipe koja će biti osnova za buduće podvige. Juriš na viši rang, drugu ligu, počeo je u prvenstvu 2001-2002, posle 34 kola prvo mesto sa po 79 bodova delili su Vlasina i niški Car Konstantin. Putnik za Drugu ligu morao se odlučiti u doigravanju, prva utakmica zakazana je za 30. jun 2002, na Rosulji, a revanš sedam dana kasnije u Nišu. Pred prepunom Rosuljom i frenetičnim bodrenjem najvatrenijih navijača , fudbaleri Vlasine ne uspevaju da dođu do prednosti pred revanš, utakmica je završena bez golova. Uzvratna utakmica igrala se na Bubnju pred rekordnim brojem gledalaca, preko 1000 Vlasotinčana je otputovalo tog dana za Niš sa onima koji su živeli tamo, Vlasotinčani su imali veliku podršku. Vlasina je igrala dobro, propustila nekoliko povoljnih šansi i na kraju kažnjena za te promašaje, domaćin je trijumfovao 2:0 i otišao u Drugu ligu.
Ono što nisu ostvarili predhodne, Vlasotinčani su učinili naredne godine. Poučeni iskustvom sa znatno ojačanim igračkim kadrom, novim trenerom i još većom podrškom navijača, Vlasina ubedljivo osvaja prvo mesto i ostvaruje san dug skoro pola veka. Narednih pet godina na Rosulji će se odvijati fudbalska bajka zvana Druga liga – Prva liga Srbije.4
Za pet sezona, koliko će joj trajati drugoligaško-prvoligaški staž, Vlasina će postati prepoznatljiva u fudbalskoj Srbiji. Bez obzira što su u svako prvenstvo ulazili samo sa ciljem da izbore opstanak u drugoj diviziji, Vlasotinčani nikom nisu bili lak zalogaj, svi klubovi su sa respektom gledali na klub sa Rosulje. U sezoni 2006-2007 Rosuljci su bili na korak do baraža za popunu Super lige. Snaga Vlasine nije bila u kvalitetu pojedinaca već u kolektivu i drugarstvu koje je uvek, sem u sezoni 2007-2008. pobeđivalo. U ovom periodu Vlasotinčani su beležili i uspeh u Kup takmičenju gde su dogurali do četvrtfinala što će retko kojoj generaciji u budućnosti poći za rukom. Tih drugoligaških dana prosečna poseta po utakmici bila je oko 2000 gledalaca i to ne samo iz Vlasotinca, Vlasinu su redovno pratili i ljubitelji fudbala iz Leskovca, Vranja, Niša i drugih mesta, jednostavno Rosulja je na nekim utakmicama bila pretesna da primi sve zainteresovane. Prema nezvaničnim procenama najviše gledalaca je bilo na utakmici sa niškim Radničkim, oko 5000 što je tada bilo nezamislivo i na većini superligaških terena. U tom zlatnom vremenu vlasotinačkog fudbala Rosuljci su igrali u prvenstvenim ili Kup utakmicama sa Čukaričkim, Voždovcem, Napretkom iz Kruševca , Spartakom iz Subotice. Rival je bila i Mladost iz Lučana, Radnički iz Niša, Javor iz Ivanjice, Inđija, Rad, Mačva Šabac, svi su oni danas članovi Superlige.
Atraktivne utakmice izazvale su interesovanje ne samo kod odraslih već i kod mališana koji su kucali na vrata omladinske škole na Rosulji u kojoj su se spremali budući igrači vlasotinačkog drugoligaša. Još dva uspeha mlađih kategorija sa Rosulje vezuju se zaovaj period – polufinale Kupa Srbije za Omladince kada su mladi u Beogradu odmerili snagu sa Partizanom i nekoliko godina kasnije kada su kadeti Vlasine na Rosulji, takođe u okviru polufinala Kupa, dočekali vršnjake Crvene Zvezde. Ovo su ujedno i jedine dve zvanične utakmice Vlasine protiv Partizana, odnosno Crvene Zvezde.
Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Objavljeno: 12.12.2019 | Autor: InfoDesk
