Umro Bogoljub Mitić – Boge Miza
Boge Miza nije glumio jer on je bio lik samo po sebi. Svi oni koji su mu zamerali južnjački govor nisu ga ustvari razumeli da on nije umeo da „glumi“ i da se predstavlja da je neko ko nije.
On je u Vlasotincu bio i ostao Boge Miza a popularnost mu je doneo lik prostodušnog Đoše iz Stajkovca. Možda ima talentovanijih i školovanijih glumaca od njega ali diplomu za životnu školu niko mu ne može osporiti.
Kažu da je komedija najteži žanr i da je teško naterati nekog da se smeje „iz srca“, da se nasmeje i kada mu se plače i kada je na ivici da „pukne“. Smeh nas natera da udahnemo malo vazduha a kada kiseonik dođe do mozga onda se zdravija razmišlja. I baš zato nas je svakog jutra uveseljavao mali preduzetnik, vlasnik pržionice kafe kome bas nisu cvetale ruže. Bio je nezvanični član redakcije lista „Vlasina“. Da smo ga plaćali koliko puta nas je nasmejao bio bi bogat čovek. Delio je sa nama sve poslovne i intimne „tajne“ koje je karikirao do besvesti. Do besmisla da bi valjda uvideli da se svaka briga može preokrenuti i da „vodenički točak“ može ponekad i na onu srećniju stranu da se zavrti.
Pucao je od kreativnosti pa je sa Džaljom (Ljubiša Šušulić) 1995. godine napravio svoje pozorište. Alternativni teatar (W)alter – Vlasotinački alternativni tatar. Alternativa jednoumlju i palanačkoj dosadi. Hteli su da provere dokle su granice kreativnosti u jednoj sredini gde se na takve „ekskurzije mozga“ ne gleda uvek blagonaklono. Alternativa učmalim kulturnim dešavanjima, red folklora, red Nušića, eventualno Bora Stanković.
Postaviti na sceni malog varoškog amaterskog pozorišta pre 22 godine drame Siniše Kovačevića „General Nedić“ i „Srpska drama“ i Željka Hubača „Bliži nebu“ može se oceniti kao hrabrost, ludost ili ljubav prema pozorištu.
U liku „Obrada Srećkovića“ snašao se pristojno, nosio je predstavu. Teatar su, pored Bogoljuba Mitića činili i Jovica Dimitrijević, Ivan Janković Sosa, Vojkan Arsenović, Srđan Miloš – Kigen i Zoran Stojičić. Pokojni Ljubiča Čučulić Džalja je bio reditelj ali je uskakao i kao glumac. Podršku im je davao i Predrag Smiljković Gazibara (Tika Špic) koji tek što je bio zakoračio u profesionalne glumačke vode u leskovačkom Narodnom pozorištu.
Sa predstavnom „Bliži nebu“ pobedili su na Smotri amaterskim pozorišta u Lebanu a u Aleksincu su proglašeni za jednu od 10 najboljih u Srbiji. U predstavi „General Nedić“ je samo potvrdio da je već tada postao veliki glumac.
Moj drug Boge je sada „najbliži nebu“ i čudno mi je što verujem da je i njegova smrt samo neka njegova nova ujdurma, samo hoće da proveri ko se kako snašao na vest da je umro. Ko je doneo lepši buket a ko je sadržajnije plakao i da li je neko nekog „muvao“ dok su njemu čitali opelo. Tako bi on opleo posle sahrane jer je to bio njegov način da pobedi smrt i da postane besmrtan u našim sećanjima.
I kao što je i sam umeo da kaže – „Tačka je turena.“
Na naslovnoj slici je scena iz predstave „Srpska drama“ Siniše Kovačevića.
S leva na desno – Zoran Stojičić, Ljubiša Šušulić, Vojislav Arsenović, Bogoljub Mitić, Ivan Janković i Jovica Dimitrijević.
Objavljeno: 22.06.2017 | Autor: InfoDesk
