Vlasotinačake rukometašice kreću u odlučujuće bitke
Završeno je ligaško prvenstvo po grupama u Prvoj rukometnoj ligi Istok, vlasotinačke rukometašice su zauzele prvo mesto u A grupi i očekuje ih doigravanje za prvaka „Istoka“ odnosno za plasman u Super B ligu Srbije.
Pred Vlasotinčankama su dve, odnosno četiri najvažnije utakmice u kojima će se odlučivati o prvaku. U polufinalu Baraža protivnik će biti ekipa Remesiana iz Bele Palanke, drugoplasirana u grupi B, sa kojom će izabranice Aleksandra Cecića odigrati dva meča. Prva utakmica igra se u Beloj Palanci u nedenju 30. maja, a revanš u Vlasotincu u SRC“Vlasina“, u sredu 2. juna. Pobednik ovog duela će u finalnom dvomeču odmeriti snagu sa boljim iz drugog polufinalnog para Vranje – Pirot.
-Jedan cilj u ovom prvenstvu smo ispunili osvajanjem prvog mesta u grupi i plasmanom u baraž ali nas sada očekuje daleko teži posao. Ekipa iz Bele Palanke nije ni malo naivan protivnik, biće potrebno mnogo angažovanja, borbenost, i na kraju i sreće da prođemo u finale i borbu za Super B ligu. Sada smo koncetrisani samo na polufinalni dvomeč. Verujem da će naše igračice dati sve od sebe da budemo ukupni pobednici ova dva susreta. Veliki hendikep će biti što ne možemo da računamo na Aleksandru Milenković, koja je veoma važna za našu igru, ne samo u odbrambenim zadacima već i kao strelac koji postiže između pet i deset golova po utakmici. Ali uprkos svim nedaćama nadam se da možemo da prođemo u finale – kaže Milan Vidosavljević, predsednik kluba.
Vlasotinčanke su u ligaškom delu takmičenja bile neprikosnovene, često su rešavale utakmice sa deset i više golova razlike. Koliko su bile efikasne rečito govori i podatak da su na 12 utakmica postigle čak 348 golova ili 29 po utakmici uz impozantnu gol razliku od plus 159, poređenja radi drugoplasirana ekipa Vranja je postigl 314 pogodaka i ima gol razliku od 69.
Prednost ostalih ekipa u baražu je u visini finansijskih sredstava kojima raspolažu jer su Vlasotinčanke daleko ispod njih. Iz sportskog bužeta klub je dobio 500.000 dinara za prvih 6 meseci, ukupno milion dinara za godinu dana. Troškovi su daleko veći od izdvajanja lokalne samouprave, ne podmiruju ni samo odigravanje utakmica a o eventualnin hranarinama ili nagradama, premijam,a ne može biti ni govora. Dok na jednoj strani imamo klubove koji dobijajau ogromna sredstva a rezultati izostaju, na drugoj strani rukometašice, što bi se reklo, nemaju ni za vodu. Možda bi odgovorni u lokalnoj samoupravi mogli da razmisle o tome i za početak bar nagrade vredne rukometašice za do sada postignut uspeh kako se ne bi osećale zapostavljeno i kao „zadnja rupa na svirali“.
Objavljeno: 27.05.2021 | Autor: Ninoslav Radicevic
