„Zemljo slavnih predaka“ – zbornik poezije
U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ sinoć je upriličeno književno veče na kome je predstavljen zbornik poezije „Zemljo slavnih predaka“. Reč je o knjizi koju je izdao Umetnički klub „Raskovnik“ iz Smedereva, a povodom obeležavanja sedmogodišnjice postojanja ovog kluba. U knjizi su pesme prispele na 3. međunarodni konkurs „Despotova zakletva“, a tema konkursa bila je „Zemljo slavnih predaka“. Pozdravljajući prisutne v.d. biblioteke Srboljub Takić je podsetio da je ovo književno veče organizovano povodom obeležavanja 23. aprila – Svetskog dana knjige. On je istakao da je odluka o obeležavanju Svetskog dana knjige i autorskih prava doneta na generalnoj konferenciji UNESKO-a 1995. godine u Parizu. Pored poezije prisutni su mogli da čuju i guslara Radoslava Doderovića iz Sijarinske Banje. Govoreći o knjizi Miroslav Boltres, predsednik Umetničkog kluba „Raskovnik“ je između ostalog rekao:
„U knjizi se nalaze pesme autora iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bugarske… Da bismo mogli dugo i smerno da trajemo i potomcima dostojan trag sećanja na dobro učinjena dela ostavimo moramo dobro poznavati sopstvene pretke, kako na vlastitom porodičnom stablu tako i one od predaka zaslužnika iz matice naroda našega. Pamteći pretke budućnost zaslužujemo, pevajući o njima sebe oplemenjujemo. Svedočanstvo o slavnim precima i u ovoj knjizi na pokolenja ostavljamo“.
U zborniku se nalazi 120 pesama od isto toliko autora. Među autorima su i vlasotinački i crnotravski pesnici. Stihove su kazivali Aleksandar Ignjatović, Radoslav Doderović, Miroslav Boltres, LJiljana Gligorijević, Srba Takić i Novica Jović. Guslar Radoslav Doderović je za ovu priliku izveo nekoliko pesama u osmercu i desetercu.
Prisutnima se obratio i Radonja Doderović, krepki osamdesetogodišnjak koji se bavi izradom ovog starog instrumenta. Kaže da je gusle nasledio od dede i oca, a da se izradom bavi skoro 60 godina. Za to vreme ručno je napravio 800 komada ovog instrumenta.
„ Gusle čuvaju našu tradiciju. Uglavnom se prave od javora i kozje ili jareće kože. Na nekim guslama urezani su pojedini delovi srpske istorije. U zavisnosti od reljefa koji se nalazi na instrumentu za izradu je potrebno od jedne nedelje do mesec dana. Poklonio sam preko 100 gusala prijateljima, rodbini, poznanicima a neke su otišle i za daleku Australiju“, rekao je Radonja Doderović.
Objavljeno: 26.04.2017 | Autor: InfoDesk
