Vlasotinačkoj publici predstavljena knjiga „Srb(end)ovanje Gorana Ćeličanina
U okviru programa „Leto u Vlasotincu“ sinoć je vlasotinačkoj publici predstavljena knjiga „Srb(end)ovanje“, Gorana Ćeličanina, istaknutog karikaturiste iz Varvarina. Reč je o zbirci duhovitih karikatura vezanih za šajkaču kao simbol srpskog identiteta i naše tradicije, simbol ponosa i statusa srpskog seljaka. Ovom prilikom priređena je i izložba njegovih karikatura na temu šajkače.
Dobrodošlicu gostima iz Varvarina i publici poželeo je Bratislav Valčić, opštinski većnik za kulturu i urednik likovnog programa u Kulturnom centru.
Kritičari kažu da knjiga „Srb(end)ovanje“ predstavlja svojevrsnu antropološku analizu seljaka koji nosi šajkaču i da ovo nije samo priča o šajkači, već o glavi srpskog seljaka koja je ispod nje, njegovom biću i vrednostima koje ga formiraju.
-Prošli smo turbulentna vremena raspada jedne zemlje u kojoj smo svi živeli. Vrlo često je ta šajkača uzimana u negativnoj konotaciji za simbol nečega što Srbin nikako nije i to je u meni probudilo revolt. Poželeo sam da nekome svojim crtežima objasnim da je to sasvim drugačije. Radeći na ovoj knjizi bavio sam se glavom ispod kape. Šajkača nije relativno dugo u našoj tradiciji. Nastala je u Prvom svetskom ratu i predstavlja jedan od simbola muškosti i hrabrosti ljudi koji su bili na frontu. Dugo sam se bavio čovekom koji može da bude prevaren, da prevari, da bude prepreden, da bude i pametan i glup, zaljubljen, tužan i radostan i sve sam ja to stavio ispod te naše kape“ – objasnio je na početku večeri autor knjige i dodao da sve što imamo od tradicije, od narodne nošnje na sebi ima svoje značenje i nije slučajno na nama, od tkanice, jeleka, brič pantalona, opanaka, šajkače.
Po rečima Gorana Ćeličanina, „Srb(end)ovanje“ se danas uzima kao neka ružna reč i mnogo se zloupotrebljava i banalizuje. Srpski seljak se prikazuje površno, pojednostavljeno, sa prizemnim humorom.
-Ja sam hteo da razbijem tu priču tako što sam u naslovu stavio end, kao kraj takvom obeležavanju srpskog roda“, rekao je Ćeličanin i kao primer naveo seriju „Selo gori a baba se češlja“ u kojoj je seljak nakaradno prikazan, kao neka blenta sa prizemnim humorom. Srbin zna da se šali na mnogo većem nivou, zna da živi, zna da pati i trpi. I sve to radi na mnogo slojevitiji način. Sa druge strane, serija „Moj rođak sa sela“ je mnogo srpskija jer je mnogo plemenitijih crta pokazano i naglašeno – ocenjuje Ćeličanin.
Knjiga sadrži karikature koje su starije od petnaest godina, ali ima i novijih tako da se kroz ovo izdanje vidi razvoj autora kao crtača, ali i evolucija njegovog promišljanja o aktuelnim temama.
-U knjizi su karikature koje pokazuju moju reakciju prema temama koje su petnaest godina aktuelne. Naravno, crtež je evoluirao. Svi koji se bavimo nekim umetničkim formama trudimo se da idemo dalje, da probamo nova sredstva kojima ćemo realizovati svoje ideje. Ko pažljivo gleda videće moj lični razvoj kroz crtački proces. Meni je u principu crtež sve i po tome sam u likovnoj umetnosti odvojen kao jedan od crtača u karikaturi, kao neko ko se više bavi crtežom i linijom nego bojom i ostalim elementima – objasnio je istaknuti karikaturista.
Predgovor knjige predstavlja obilje tekstova ljudi koje se bave humorom i satirom kako bi se kompletirala priča o šajkači i srpskom seljaku.
-Hteo sam da svi tekstovi budu vrsta predgovora, da dopune ono što sam crtao, da obrnutim procesom ilustruju svoju knjigu karikatura – objašnjava Ćeličanin i kaže da je za izgled knjige zaslužan Nikola Kostadinović, veliko ime novinarskog dizajna.
Radovi Gorana Ćeličanina nalaze se u kolekcijama muzeja humora i satire i privatnim kolekcijama na svim kontinentima. Dobitnik je preko 200 nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Ovo je njegova četvrta knjiga koju je priredio, nakon knjiga „Basne bez reči“, „Mapa karikatura“ i „Mapa ratnih crteža“.
Foto galeriju sa izložbe pobledajte na ovom linku.
Objavljeno: 15.07.2025 | Autor: InfoDesk
