KUD „Siniša Janić“ premijerom predstave „Bliži nebu“ priredio veče suza, smeha i ovacija
Sala kulturnog centra Vlasotince bila je večeras ispunjena do poslednjeg mesta, ali činilo se da je ove večeri u njoj bilo mesta za mnogo više i od publike. Bilo je mesta za emocije, za sećanja, za smeh koji razvedrava, i za suze koje, tiho i iskreno, svedoče da je umetnost dotakla ono najdublje u čoveku.
Predstava „Bliži nebu”, po tekstu Željka Hubača, u izvođenju članova KUD „Siniša Janić“, i režiji Predraga Pepija Smiljkovića, priredila je vlasotinačkoj publici veče koje će se dugo pamtiti. Od prvog podizanja zavese pa do poslednjeg aplauza, scena je disala kao jedno veliko srce.
U pojedinim trenucima, dok su se na sceni smenjivali život, bol, nada i toplina ljudskih odnosa, u publici su se mogli videti pogledi zamagljeni suzama. To nisu bile suze tuge, već one iskrene, katarzične, koje se jave kada umetnost uspe da nas podseti na sopstvenu ranjivost, ali i snagu. Glumci KUD-a „Siniša Janić” pokazali su da pozorište ne živi samo na velikim scenama i u metropolama, ono živi tamo gde postoji predanost, ljubav prema umetnosti i spremnost da se publici ponudi deo sopstvene duše. Upravo to se dogodilo večeras u Vlasotincu.
Radnja ove tragikomedije smeštena je u Toponici, prostoru koji nije samo geografska odrednica, već simbol jednog zatvorenog sveta u kojem se prepliću sudbine glavnih junaka. Tu, između zidova koji čuvaju i bol i nadu, smeh i tugu, odvijaju se ljudske priče satkane od slabosti, čežnje, straha i potrebe za razumevanjem. Kao u životu samom, granica između komičnog i tragičnog gotovo da ne postoji – osmeh se u jednom trenu pretvara u setu, a suza već u sledećem ustupa mesto smehu.
Upravo u toj krhkoj ravnoteži između suprotnosti leži snaga ove predstave. Scena je ove večeri bila poput ogledala u kojem je publika mogla da prepozna deliće sopstvenih sudbina, svojih padova, nadanja i tihih borbi koje svako nosi.
Režija Predraga Pepija Smiljkovića bila je sigurna ruka koja je sve niti ove emotivne priče držala na okupu, dopuštajući svakom glumcu da zablista, a svakom osećanju da pronađe svoj puni izraz, vešto vodeći ovu slojevitu priču, dopuštajući da se njena tragikomična priroda razvije punim intenzitetom. Publika je čas reagovala spontanim smehom, čas ostajala bez daha u emotivnim trenucima, dok su se u pojedinim scenama mogle videti i suze koje su govorile više od svakog komentara.
Dugotrajne ovacije na kraju predstave bile su mnogo više od aplauza. Jer, kada se na sceni tako iskreno ispriča priča o čoveku, njegovim slabostima i nadama, publika iz sale ne izlazi ista. Izlazi bogatija za jedno osećanje više. I možda, baš kao što naslov predstave kaže, makar za nijansu bliža nebu.
Članove ovog ansambla 28. maja očekuje učešće na Međuokružnom festivalu u Lebanu.
Objavljeno: 16.05.2026 | Autor: InfoDesk
