DA LI JE SRPSKA LIGA IDEALNO MESTO ZA VLASINU
Dva kola pre kraja prvenstva Vlasina je gotovo sigurni putnik za Srpsku ligu Istok, trebalo bi da se desi čudo neviđeno da Rosuljci ne osvoje dva boda iz dve preostale utakmice (Mladost u Medoševcu i Sloga na Rosulji). Ako se ima u vidu da je Vlasina od 13 odigranih prolećnih utakmica u 12 osvojila ceo plen, a samo je Pčinja uspela da izbori bod, onda je jasno da će se od avgusta u Vlasotincu posle dvogodišnje pauze opet igrati srpskoligaški fudbal.
Mnogi su skloni da kažu kako će vlasotinački stogodišnjak jubilej dočekati „tamo gde mu je mesto“ što bi verovatno trebalo da znači da Vlasini nije mesto u zoni već u Srpskoj ligi ali to takođe znači da joj nije mesto ni u Prvoj ligi Srbije. A zašto klubu osnovanom dvadesete godine prošlog veka nije mesto u drugoj po rangu ligi ? Ko je taj i kakvim je to preciznim instrumentom izmerio u čijem društvu Rosuljci treba da egzistiraju ?
Vlasina je već dva puta u svojoj bogatoj istoriji bila u drugoligaškom rangu sredinom prošlog i početkom ovog veka. U vreme svog drugog, pet godina dugog drugoligaškog staža Vlasotinčani su dogurali i do četvrtfinala nacionalnog Kupa i bili jako uvažavan i cenjen klub u fudbalskim krugovima širom države. Sve te lepe trenutke, da u svojoj sredini vide na delu većinu sadašnjih članova Superlige, ljubiteljima fudbala podarili su ljudi sa vizijom i sposobnošću, koji su voleli fudbal a iznad svega svoj grad i ljude u njemu. Da, reč je pre svega o Jovanu Stojanoviću Pajsi koji je oko sebe okupio ekipu sposobnih i stručnih ljudi u vreme kad je Vlasina tavorila i uspeo je da je za nekoliko godina dovede do najvećih visina i stvori brend. U to vreme cela fudbalska Srbija je znala za Vlasinu, bila je uvažavana i u državnim fudbalskim forumima, na stranicama sportske štampe bila je skoro svaki drugi dan a njene utakmice na Rosulji pratili su ljubitelji fudbala iz cele južne Srbije. Ovo je samo mali deo onoga što je značila Vlasina i Rosulja.
Na osnovu svega toga i sveukupne istorije Vlasini je mesto sigurno malo više od Srpske lige koja bi trebalo da bude usputna stanica do pravog cilja, Prve lige Srbije. Možda sve ovo deluje kao nemoguće i neostvarivo ali tako je izgledalo i 2001. a već posle dve godine Vlasina je bila u društvu niškog Radničkog, Rada, Voždovca, Napretka, Spartaka… Mnogi će kao izgovor reći da ali bio je Pajsa. Pa da bio je on, nije pao s Marsa, bio je tu pored nas, naš sugrađanin. Sada nam je potreban novi Jovan Stojanović, čovek koji voli fudbal, ima organizatorske sposobnosti i nešto novca da uloži u klub sa Rosulje kako bi uz izdvajanja iz opštinskog budžeta ,to jest para svih građana, bilo dovoljno sredstava za povratak ugleda kluba sa Rosulje.
Gde je mesto i dvojici ljudi koji su rukovodili klubom i uglavnom ga finansirali svojim sredstvima? Vojslav Popović, osnivač, koji je uz finansijaka sredstva poklonio i zemljište za stadion i Jovan Stojanović Pajsa koji je pretežno finansirao klub početkom ovog veka i najzaslužniji za modernizaciju Rosulje. Do sada im se klub ni na jedan način nije odužio, ustanovljenjem nagrade koja bi nosila ime jednog od ove dvojice ili organizovanjem turnira koji bi nosio ime Pajse ili Voje Popovića ili nešto slično. Stogodišnji jubilej je možda prava prilika za to.
Bilo kako trebalo bi da se okanemo misli da je Vlasini mesto u Srpskoj ligi, takmičenje podrazumeva stremljenje najvišim ciljevima.
Objavljeno: 29.05.2019 | Autor: Ninoslav Radicevic
