Golgeterski ples Milana Đokića „Vicka“ u Litvaniji – Uspešna sezona nadarenog ,,Rosuljca“
Najveće umeće u fudbalu je svakako kako nadmudriti protivničku odbranu i primorati golmana njihove ekipe da vadi loptu iz sopstvene mreže. Baš zbog tog svojstva golgeteri su najcenjenija „fudbalska roba“ na probirljivom fudbalskom tržištu, jer oni tako ispunjavaju želje svojih navijača da njihova ekipa stigne do pobede.
Vlasotinčanin Milan Đokić „Vicko“ potiče iz fudbalske porodice. Otac Goran u poslednjoj deceniji prošlog veka bio je udarna snaga Vlasine u Prvoj Srpskoj ligi, a potom i fudbalski sudija na drugoligaškim terenima nekadašnje Jugoslavije. NJegovim putem krenuo je i stariji sin Stefan koji je već dogurao sa suđenjem do superligaškog stepena takmičenja Srbije.
Za sada nema najave da će možda i Milan biti delilac fudbalske pravde ali je za sada sasvim izvesno da je pred njim blistava fudbalska budućnost. Bio je član više ekipa u Srbiji, a sada kao internacinalac, poslednjih nekoliko godina, bio je najpre u komšiluku Severnoj Makedoniji, a ove godine koja je na izmaku u Litvaniji, u klubu Šaulaj iz istoimenog grada. Pre toga igrao je šest meseci u Kazahstanu u ekipi Šahtjora. Inače prve fudbalske korake načinio je u mladim selekcijama Vlasine. Potom sledi fudbalsko putešestvije, odlaskom najpre u subotički Spartak, zatim TSC iz Bačke Palanke, pa u Čelarevo i subotičku Bačku 1901. Zatim sledi Moravac iz Mrštana, Zlatibor iz Čajetine, potom povratak u TSC. Godinu dana bio je član leskovačke Dubočice za koju je odigrao 30 prvoligaških utakmica i u tri navrata uspeo da postigne pogotke.
U danima svoje krsne slave Svetog Aranđela bila je posebno vesela i lepa porodična atmosfera u domu Milana „Vicka“. U glavnoj ulozi bio je njegov sinčić Rastko, a uskoro će porodica biti „bogatija“ za još jednog dečaka kada ga na ovaj svet bude, krajem godine, donela njegova prelepa supruga Jelena. U goste u rodno Vlasotince za krsnu slavu u goste su bili tast Dušan i tašta Veselinka, iz mesta Šantić u blizini Sombora i imali su priliku da se prijateljski druže sa Milanovim ocem Goranom i vremešnim dedom Tihomirom koji je, baš dobro zakoračio u devetu deceniju svog života.
-Zadovoljan sam igrama i učinkom koji sam imao u klubu. Na kraju ove prvenstvene sezone, koja traje od marta do novembra, osvojili smo peto mesto u konkurenciji deset ekipa u četvorokružnom sistemu takmičenja za prvenstvene bodove. Od kalendarom predviđenih 36 utakmica ja sam odigrao 34 meča, sa učinkom od 13 postignutih golova i drugi sam strelac po broju postignutih pogodaka u našoj ekipi. Pored tog učinka imam i četiri asistencija i u potpunosti sam zadovoljan svojim učinkom – upoznaje nas Milan sa svojim ostvarenjima u dresu Šaulaja, člana A lige Litvanije.
Kako ste se snašli u samom gradu Šaulaj odakle je bio vaš klub ?
-Šaulaj je izuzetno lep grad, čiji su žitelji posebno vredni i gostoljubivi, a sam grad i okolina imaju izuzetno dobar turistički potencijal.
Da li u klubu ima igrača sa naših prostora ?
-U klubu sam zatekao Marka Mandića iz Bačke Palanke koji mi je puno pomogao da se snađem kako treba u novom klubu, a tu je još i Danijel Romanovski koji je igrao u Zemunu i koji je najbolji asistent u ligi.
Za dobre rezultate vrlo je važna atmosfera u samom klubu, a još i više u svlačionici. Da li je u tom delu sve funkcionisalo kako treba ?
– Jednom rečju rečeno sve je bilo na najvišem nivou. Klupsko rukovodstvo je radilo svoj posao na najvišem profesionalnom nivou. Sve što je bilo dogovoreno ispunjeno je u predviđenom roku tako da u tom delu nije bilo nikakvih problema. Stručni štab na čelu sa trenerom Dainisom Kazakevičom je radio veoma stručno i na savremen način negujući ofanzivan način igre, pri tom dozvoljavajući svakom pojedincu da na pravi način iskaže svoje individualne vrednosti ali pod uslovom da sve bude u korist boljitka igre i pozitivnog rezultata za samu ekipu.
U, ne tako dalekoj u prošlosti ste nosili dres leskovačke Dubočice. Da li pratite možda poslednja dešavanja i rezultate ovog kluba?
-Pratim, kako da ne pratim. Leskovac kao grad je praktično sinonim fudbalskog sporta u Jablaničkom okrugu i u celini juga Srbije. Ali poslednja dešavanja u klubu nikako ne idu uz ime i tradiciju ovog kluba koji postoji više od sto godina. Ima uz to i svetlu tradiciju i istoriju i baš zbog toga moja su nadanja da će se klub izvući iz ove složene i teške situacije. Ima veliki potencijal u super modernom i multifunkcionalnom Gradskom stadionu, što skoro nema nijedan klub u zemlji. Moje su želje i nadanja da će Dubočica naći put izlaska iz krize i da će se u Leskovcu i naredne sezone igrati prvoligaške utakmice, a što da ne, i superligaške utakmice fudbalske Srbije, gde bi kao domaćin bila Dubočica – želje su Milana „Vicka“ kada je u pitanju takmičarski status leskovačke Dubočice.
Zimski prlazni rok – KLUB PONUDIO BOLJE USLOVE ZA NOVI UGOVOR
Koji su vaši dalji planovi i da li ćete i dalji biti član dosadašnjeg fudbalskog kluba u Litvaniji?
-Pošto mi je ugovor istekao mogu slobodno da idem u neku novu sredinu. Rukovodstvo kluba mi je ponudilo novi ugovor, mnogo bolji u odnosu na prethodni, ali još se nisam odlučio da li ću ga prihvatiti. Imam za sada još ponude i još puno vremena za razmišljanje. Naravno da ću razmisliti dobro gde da nastavim karijeru, ali ova sredina i klub u koji sam bio do sada na mene su ostavili izuzetno lep utisak i nije nemoguće da i u narednoj sezoni igram u dresu iste klupske boje – bio je na kraju razgovora podosta (ne)jasan odgovor Milana „Vicka“ kada je u pitanju nastavak njegove fudbalske karijere.
Autor: Vlastimir Stamenković
Objavljeno: 01.12.2025 | Autor: InfoDesk
