Humana heroina iz Vlasotinca – Vesna Stanković

Današnji život gotovo na celoj planeti odvija se u posebno opasnim zdravstvenim uslovima, gde Kovid 19 pravi velike neprilike čitavom svetu. Tih neprilika osetilo su mnogi ljudi u našoj zemlji, a opasnost od pandemije korona virusa još uvek iz potaje vreba i preti po život ne birajući mnogo godine starosti. Najveći teret u ovim teškim vremenima podneli su i još uvek na svojim plećima podnose zdravstveni radnici, a naročito oni koji se nalaze, što mnogi s pravom kažu ,,na prvim borbenim linijama“. Ali u teškim vremenima i neizvesnim borbama rađaju se i novi junaci, čiji podvizi izazivaju poštovanje za ono što su uradili u tim borbama i u samom ratu.

Takva je Vesna Stanković iz Vlasotinca, radnica ,,Grunera“ koja se odvažila svojom hrabrošću i humanošću da posle izlečenja od korone virusa iskorači korak više i bude davalac krvne plazme za potrebe svima onima kojima je ona neophodna. Morali smo puno vremena da potrošimo kako bi je ubedili da nešto kaže o svojoj odluci doniranja krvne plazme, jer ona smatra da je to bila njena moralna obaveza, pošto je bila lični svedok u bolnici svih događanja zaraženih sa koronom i videla je na licu mesta mnoge ljude i njihove borbe i patnje kako bi se izlečili od ove nevidljive i opasne boljke po život čoveka. I tako je Vesna Stanković, zahvaljujući svojoj hrabrosti i istinskom humanošću postala prava heroina ne samo Vlasotinca, već i juga Srbije da bude među prvim pripadnicima lepšeg pola sa ovih prostora koje su donirale svoju krvnu plazmu.

• Doniranje davanje krvne plazme smatram svojim ličnim činom ne želeći previše da se eksponiram u javnost. Jer, ja to nisam činila zbog javnosti, već isključivo za potrebe nekog obolelog kome je takva vrsta pomoći potrebna. I sama sam bila u ozbiljnim zdravstvenim problemima zbog pozitivnih rezultata na koronu i videla sam sve muke i nemoć mnogih ljudi koji su se u bolničkim posteljma borili za svoj život – kaže nam o svojoj nameri doniranja krvne plazme, 51-godišnja Vesna Stanković.

Kada ste osetili prve simptome moguće zaraženosti na koronu virus ?

• Prvi simptomi zaraze javili su se 30. marta, a od 1. aprila prestala sam da idem na posao. U međuvremenu pojavili su se isti problemi i kod supruga i mi smo morali da budemo u samoizolaciju uz određenu terapiju lekara kod kojih smo zatražili pomoć. Posle sedmog dana suprug je već povratio snagu, a nakon testiranja 10.aprila moji rezultati su bili pozitivni na koronu, dok su kod supruga bili negativni. Zbog takvih rezultata ja sam 12.aprila primljena u Kovid bolnicu leskovačke Opšte bolnice gde sam bila na lečenju 15 dana.

Koliko smo razumeli sa koronom bilo je problema i u porodici vaših roditelja ?

• Jeste. Majka je bila pozitivna, bratanac takođe, snaja Brankica isto u problemima, dok je brata Slobodana jedino miomoišla korona i on je morao da bude u samoizolaciji. Mnogo problema u jednom trenutku nas je snašlo, plašila sam se kako ću sve to psihički da izdržim. Ali, uspela sam nekako, i sve to me je i ojačalo i dalo mi novu snagu i spoznaj da ličnim primerom treba pomoći svima onima koji su bolesni.

Bilo je u javnosti primedbi pojedinaca na rad zdravstvenih radinka u leskovačkoj Kovid bolnici. Kakve vi nosite utiske posle 15-dnevnog boravka u bolnici ?

• Ja nemam nijednu reč zamerke na rad lekara i celog zdravstvenog tima koji su radili sa pacijentima zaraženih na koronu virus. Naprotiv, mišljenja sam da su iskazali visok stepen odgovornosti i veliku požrtvovanost prema svakom bolesniku, a posebno bih htela da pomenem ime dr. Dragana Jovanovića, koji je očinski svakodnevno brinuo o svakom pacijentu.

Kada ste došli na ideju da postanete davalac krvne plazme ?

• Posle svega onoga što sam doživela i videla u bolnici, a još i pri otpustu iz bolnice kada je dr. Dragan Jovanović, pomenuo potrebu davanja krvne plazme, bila sam čvrsta u uverenju da to moram biti i ja. Ta želja i moja odluka nijednog trenutka nisu mogli u meni da nešto izmene.

I kako ste sve proceduralne radnje morali da prođete da bi ste dobili poziv od nadležne institucije za davanja krve plazme ?

• U tom delu postoji red i redosled obaveza koje se moraju ispoštovati, a to su kontakti i obaveštenja iz instituta ,,Batut“ i Republičkog zavoda za taransfuziju krvi u Beogradu. Kada sam dobila poruku preko mobilnog telefona da treba da se javim na određene preglede gore u Beogradu, bila sam na radnom mestu i od sreće sam zaplakala što mogu biti davalac krvne plazme.

Kako su na vašu odluku regovali ljudi iz firme da morate biti neko vreme odsutni sa radnog mesta ?

• Kada sam to rekla u firmi da moram biti odsutna neko vreme sa posla, naišla sam na opšte razumevanje rukovodstva firme. Poželeli su mi srećan put za Beograd uz obećanje da ne brinem za svo vreme odsutnosti sa radnog mesta.

Kada ste putovali za Beograd radi dvanja krvne plazme ?

• Iz nadležne zdravstvene ustanove iz Beograd se organizuje prevoz davalaca krvne plazme. Naše opštinsko rukovodstvo je organizovalo moj put odlaska 27.juna za Beograd. Istog dana uzeli su mi potrebnu količinu krvi u šest epruveta za potrebne analize i tom prilikom mi je rečeno da sutra do devet sati treba da budu gotovi rezultati analize, koji bi odredili mogućnost davanja krvne plazme.

Imali ste noć iščekivanja rezultata za mogućnost davanja krvne plazme ?

• Tako je. To je bila moja najduža noć u životu i čitavu noć sam provela a da oka nisam sklopila. Bio je to poseban naboj i strah da možda rezultati ne budu dobri a to bi za mene bio lični poraz i kraj mojih nadanja da mogu nekome pomoći. Kada sam od doktorke pozvana oko 9,15, steglo mi se srce šta će mi saopštiti. kada je rekla da je sve u redu, bila sam presrećna, jer mi se ispunila želja da svojim ličnim primerom mogu pomoći nekom bolesnom.

Koja je vaša poruka svima onima koji se bore protiv korone i onima koji bi možda mogli da budu davoci krvne plazme ?

• Korona je ozbiljna i opasna bolest, valjda smo se u to svi uverili, i tu nema šale. Moraju se poštovati preporuke nadležnih zdravstvenih ustanova da se ne bi došlo u nezgodnu situaciju koja ponekad ima i tragičan kraj. A svi oni koji mogu i žele da daju krvnu plazmu bilo bi poželjno da to učine kako bi se pomoglo nekome kome je život ugrožen. Ovo moje nije poslednje doniranje krvne plazme, ja ću to učiniti ponovo čim se steknu uslovi da to mogu da uradim – kaže heroina juga Srbije, Vesna Stanković, prva žena iz vlasotinačke opštine koja je postala davalac krvne plazme.

Zajednička odluka – PODRŠKA SUPRUGA

Najveća podrška Vesni svo vreme bio je njen suprug Zoran. Nijednog trenutka nije želeo da utiče na Vesnu da, možda, odustane od doniranja krvne plazme.

• Nisam želeo da utičem da Vesna možda odustane od davanja krvne plazme. Znao sam da je to njena konačna odluka, i samo sam joj davao podršku i snagu da ovu stvar doniranja uradi na pravi način. I zbog toga sam izuzetno srećan – posebno ističe suprug Zoran.

Autor: Vlastimir Stamenković

 

Objavljeno: 09.08.2020 | Autor: InfoDesk