IN MEMORIAM: Tomislav Stefanović
Jutros u 81.godini u vlasotinačkoj bolnici, posle duže bolesti preminuo je poznati atletski trener, Tomislav Stefanović.
Rođen je u Svođu 1936.godinu, a posle trećeg razreda u vlasotinačkoj gimnaziji, odlazi u Tuzlu, kod oca Vitomira, koji je već imao sodadžijsku radnju u Lukavcu nadomak Tuzle. Uspeo je da završi Učiteljsku školu 1959.godine u Tuzli, da bi nakon toga završio i Višu pedagošku školu u Tuzli, odsek za fizičko vaspitanje, a potom u Sarajevu završava i za profesora fizičkog vaspitanja.
Tomislav Stefanović trčao je sa uspehom na stazama dugim 5.000 i 10.000 metara, kao i polumaratonm od 18 do 25 kilometara i maraton najdužu trkačku disciplinu olimpijskog programa. Punu afirmaciju kao takmičar dostigao je u hodanju na 10, 20 i 30 kilometara u kojima je bio šest puta prvak i rekorder nekadašnje Jugoslavije.
Svojim stvaralačkim radom ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj atletici, a potom i u ,,kraljici sportova“ Srbije i Crne Gore i napokon Srbije, najpre kao reprezentativac u brzom hodanju, a potom i kao trener hodača.
I ako ga je rat naterao da se vrati početkom 90-tih godina u rodni kraj, uvek je sa puno poštovanja i ljubavi govorio o Tuzli kao svom drugom domu, a sa posebnom ljubavlju govorio je o Tušnju, fudbalskom i atletskom klubu Slobodi.
Po završetku svoje uspešne sportske karijere, u punoj snazi, željan rada i dokazivanja, prihvatio se trenerskog posla i za kratko vreme stvorio je, na legendarnom Tušnju u Tuzli, veoma jak atletski kolektiv. Više od 30 atletičara i atletičarki iz Tuzle, grada uglja i soli, odgajani pod njegovim stručnim rukovodstvom, prokrstarilo je svetom u dresu tadašnje Jugoslavije. Svi oni učestvovali su na najvećim svetskim smotrama sportista kao što su Olipijske igre, Svetska i Evropska prvenstva za atletičare i atletičarke i na pravi način reprezentovali svoj klub, svoj gradi i svoju domovinu, a njihova imena svakako zaslužuju pažnju da se pomenu, a to su bili vrhunski takmičari i još bolji i čestiti ljudi, kao što su Vinko Galušić, Marica Mršić, Nađa Avdibašić. Neka nam se ne zameri, jer sigurno neke nismo pomenuli, jer ,,Tomino atletsko jato“, kako je zapisao vrsni hroničar Dragomir Čubrilo bilo je izuzetno veliko i nadsve ljudski izuzetno kvalitetno.
Tomislav Stefanović
Povratkom 90-tih godina u rodni kraj, zajedno sa izuzetnim privrednikom i sportskim radnikom, nažalost, danas, pokojnim Stojanom Babastojanskim, u Vlasotince je praktično ,,doveo“ atletiku. da ,,stanuje i živi“ na obalama prelepe reke Vlasine 28.juna 1994.godine. To je dan osnivanja atletskog kluba ,,Crna Trava“ iz Vlasotinca. U prvo vreme legendarna fudbalska ,,Rosulja“ bila je prepuna dece koja su odjednom želela da se bave atletikom. Za kratko vreme atletičari su potom dobili i svoj ,,Atletski dom“, izuetno lep i funkcionalan. Sportska javnost Srbije je bila iznenađena izuzetnim uspesima mladih vlasotinačkih atletičara, jer su bili u međuvremenu trostruki prvaci Jugoslavije u krosu, a za ,,Olimpijske nade“ 1988.godine proglašeno je čak šestoro takmičara iz malog kluba iz Vlasotinca, što je bio istinski podvig i sportski raritet tog vremena.
Vlasotinački atletski kolektiv može se podičiti da je na poslednje četiri Olimpijade, najvećoj i najvažnijoj sportskoj manifestaciji sveta, imao svoje predstavnike, koji su bili ponikli u klubu, a to su braća Predrag i Nenad Filipović, kao i Goran Stojiljković, koji je, inače, nastupao za reprezentaciju Crne Gore.
Tomislav Stefanović od strane Atletskog saveza Jugoslavije i Srbije, kao i Atletskog saveza Bosne i Hercegovine dobijao je značajna sportska priznanja, koja su najbolji dokaz da su njegova dela i njegov doprinos atletici i sportu uopšte bili izuzetni veliki i sa sportskog aspekta i viskorangirani.
Tomislav Stefanović iza sebe ostavlja životnog saputnika suprugu Dragicu, ćerku Olju i unuku Milicu, koja je svakodnevno iz dalekog Beča gde studira zvala svog deku i svoju baku da čuje ,,kako ide oporavak deda Tome“.
Na žalost i ta životna nit je u jednom trenutku zauvek prekinuta, i Tomislav Stefanović najzad odlazi u večni dom da se tamo, konačno, odmori i opusti, jer se u prethodnom periodu nahodao i napešačio.
Objavljeno: 30.06.2017 | Autor: Vlastimir Stamenković
