Intervju u zoru: Bojana Nocić – Simfonija ritmova i ukusa, od motora do kuhinje
Dok se prvi zraci jutarnjeg sunca probijaju kroz maglu Vlasotinca, obasjavajući tihe ulice grada u nežnim nijansama, na horizontu se nazire figura devojke koja živi punim plućima. Njen motor, sjajan poput ogledala, bruji ulicama, a ona, bez ikakvih dvoumljenja, vozi kao da je svaki kilometar poziv na slobodu.
Zvuci rok muzike, savršeno isprepleteni sa brujanjem motora, odzvanjaju u njenoj duši dok se stapa sa svojim instrumentima – njeni prsti lako obiđu žice gitare, dok suptilni tonovi usne harmonike i snažni udarci bubnjeva ispisuju njenu vlastitu pesmu, pesmu koja govori o buntovnosti i neugasloj kreativnosti. Dok se istovremeno prepušta umetničkim izrazima, njen unutrašnji glas, tihim šapatom, postavlja pitanje: „Da li ću uspeti da spojim sve ove svetove koje volim?“
Dok njen spoljni svet nastavlja da pulsira tempom rok muzike, njena unutrašnja melanholija i borba postaju temelj novog poglavlja. U prelazu između starih navika i novih puteva, rađa se ideja da spoj njenog bića – umetnice, vozačice, muzičarke – pronađe svoj jedinstveni izraz u kulinarstvu. Njen put više nije samo vožnja ka slobodi, već avantura balansiranja između prošlih strasti i novih, izazovnih snova, gde svaki začin i svaki ton pričaju priču o neustrašivoj hrabrosti da ponovo otkrije sama sebe. Sve to se čini kao savršena simfonija mladalačke slobode i kreativnosti.
Jela koja priprema sada pričaju svoju priču – priču o neustrašivoj duši koja se ne boji da preispita sebe, da kombinuje naizgled nepovezane svetove i u njima pronađe savršen sklad. U kuhinji, svaki sastojak dobija svoj glas, a mirisi se pretvaraju u emocije koje je morala uskladiti sa dosadašnjim strastima.
Kad si počela da se baviš kulinarstvom?
„Pa, ako ćemo iskeno, nikad nisam razmisljala o tome da ću biti kuvar. Uvek sam težila za nekom umetnošću, pisanje, muzika, crtanje. Posle završene srednje škole za dizajn enterijera, život me je pukom slučajnošću odvukao na drugu stranu. Hoću reći, ne pogrešnu, svakako je i kulinarstvo umetnost. Sklad boja, proporcija poteza na tanjiru, sve je to umetnost. Prvo pravilo je umetnost koja zadivljuje nepce, druga umetnost je vizuelna forma na tanjiru. Kreativnost, osećaj zasićenosti, sklad namirnica, tonovi, sve je to deo kulinarstva. Ne držim četkicu na platnu, ali moja četkica je pala na tanjir“.
Koliko dugo se baviš kulinarstvom?
„Kulinarstvom se bavim negde od 2018. godine. Prvi susret sa kuhinjom, tačnije prvo upoznavanje sa testom, bilo je u jednoj piceriji. Posle toga razne kuhinje, od kafana, brzih hrana, malih, velikih restorana, hotela. Recimo desetak godina“.
Omiljeni specijalitet?
„Ako ćemo pričati o tome, nisam usresređena baš na neki poseban tip kulinarstva. Volim da učim i istražujem, od testa do jela iz woka. Francuska kuhinja mi je nešto što trenutno izučavam. Na primer goveđi gulaš“ Boeuf Bourguignon“ koji se radi isključivo sa posebnim vinom „pinot noir“ usklađeno sa svežim povrćem. Od favorita mi je Irski gulaš sa njihovim čuvenim crnim pivom. U suštini sve ima svoje, nije kao kod nas, u receptu stoji određeno crno vino koji spaja ukuse i sjedinjava ih, a mi ovde stavimo šta imamo kod kuce. Kuhinja traži puno posvećenosti, istraživanja, fokusa i učenja.
Šta bi preporučilia mlađim generacijama koje žele da se bavi kulinarstvom?
„Šta bih, bitno je da to vole, da istražuju, što više uče i menjaju poslove. Ostati u jednoj kuhinji je velika greška. Ima jako puno tehnika, načina olakšavanja posla. I u najmanjoj kuhinji se može naučiti puno. Samo voleti i nikad ne odustajati. Svaki pocetak bilo čije karijere je tezak“.
Bojana nastavlja da putuje i istražuje svet upuštajući se u nove izazove, a ipak u srcu čuva ljubav prema rokenrolu, motorima, crtanju, gitari…. Vreme neumoljivo teče, donoseći nove avanture, ali prave strasti ostaju večne podsećajući je na ono što je uvek činilo njen život posebnim – ljubav.
Objavljeno: 01.04.2025 | Autor: InfoDesk
