Kapetan Bradonja i Natalija – Snovi pretočeni u vino
U tišini podruma, pomešanoj mirisom drveta i grožđa, rađa se vino koje u sebi nosi više od ukusa. Svaka kap kao da pamti sunce koje je sazrevalo grozdove i ruke koje su ih brižljivo ubrale. Iz čaše se polako podižu arome, nežne i zavodljive, kao šapat kasnog leta u vinogradu. U tom mirisu ima topline zemlje, strpljenja i one tihe radosti stvaranja.
Kada Bojana Nocić i Bojan Stojanović započnu svoju priču u čaši, mirisi se pretvaraju u uspomene, a ukusi u obećanja. Njihove boce kriju toplinu prijateljstva, nežnost dodira i radost stvaranja. Svaka kap nosi dah vinograda, šum vetra i tihe snove koji sazrevaju zajedno sa grožđem. U njihovom vinu oseća se strpljenje, ali i strast, kao da ljubav sama bira tonove koje će ostaviti na nepcu. To je vino koje se doživljava kao pesma o dvoje ljudi koji su odlučili da svoje dane oboje aromama i bojama života.
Vino je oduvek bilo više od pića – ono je poljubac zemlje i sunca, susret tradicije i mašte. Miris vina je poput šapata ljubavi – nežan, zavodljiv, i uvek pomalo tajanstven. Svaka aroma nosi dah njihove posvećenosti. U svakoj čaši oseća se nežnost dodira, iskra smeha i tiha nada da će se život uvek vraćati lepoti. Kao što se ljubav rađa iz iskrenosti, tako se i njihovo vino rađa iz srca, da bi svakom gutljaju dalo ukus večnosti.
Iskoristili smo priliku i da malo proćaskamo sa njima, da vidimo kao to oni rade i kako je sve počelo.
Pomenuli ste da postoji poseban čovek koji je uticao na Vaš put. Možete li nam reći nešto više o tom uticaju?
Neizostavno moram da pomenem Zorana Popovića Licka, verovatno najboljeg vinara u Vlasotincu. On je čovek koji je u svojoj maloj, zanatskoj proizvodnji uspeo ono što mnogi veliki sistemi ne mogu – da svakom vinu udahne nepogrešiv karakter. Moja prva poseta njegovom podrumu i taj prvi susret sa njegovim „Roseom“ su trenuci koje ću pamtiti dok sam živa.
Šta je bilo toliko specifično u tom trenutku?
To je bilo senzorno buđenje. Sa prvim gutljajem, sva moja čula su se aktivirala. Miris svežih ruža bio je toliko intenzivan i stvaran da sam imala osećaj da se nalazim usred rascvetalog vrta, a ne u vinskom podrumu. To nije bilo samo piće, već božanstveni dar i vrhunsko umeće.
Da li pokušavate da primenite to iskustvo u svom radu?
Svesna sam da je Zoranova veština nedostižna i da ga je teško nadmašiti, ali on je moj svetionik. Njegov rad me motiviše da svakodnevno usavršavam sopstvenu veštinu. Moj cilj je da mojim vinima, poput njegovih, dotaknem ljude na tom istom, dubokom nivou. Želim da moji kupci, kada probaju ovaj Rose sa notama grejpa i cimeta, osete barem delić one magije koju sam ja osetila u Vlasotincu.
Kažu da vino ima dušu, ali svako vino pre svega ima svoje ime i priču koja ga je oživela. Danas, dok sa ponosom predstavljamo našu etiketu, želim da podelim sa vama trenutak koji je bio presudan da se ovo vino uopšte nađe u vašim čašama. Kao osoba koja je prema sebi često preoštra i ekstremno samokritična, mnogo puta sam stajala na ivici odustajanja. U tim trenucima, kada sam gubila veru u sopstvenu hrabrost i viziju, jedna osoba je bila moj tihi, ali nepokolebljivi oslonac. To je moja sestra. Kada god bih posrnula pod teretom sopstvenih sumnji, ona bi prišla i onim svojim prepoznatljivim šapatom, punim topline i sigurnosti, rekla: „Bojana, ti si najbolja. Verujem u tebe. Ti to možeš“. Te jednostavne reči bile su okidač koji je u meni budio borca svaki put kada bi se on povukao. Ona je u meni videla snagu koju ja sama nisam uspevala da prepoznam. Zato ovo vino nosi njeno ime – Natalia.
I zaiasta, ovo vino nije samo rezultat grožđa, recepture i rada. Ono je simbol vere, bezuslovne sestreinske ljubavi i snage koja nam je svima potrebna da istrajemo. Natalia je podsetnik da niko ne pobeđuje sam i da su najlepše stvari u životu stvorene iz ljubavi i podrške onih koji nas najbolje poznaju.
Kako je zapravo nastala ideja o sopstvenoj proizvodnji vina?
Iskreno, dugo nisam ni slutila da ću imati hrabrosti da započnem nešto ovoliko ozbiljno. Sve je počelo kao neka vrsta interne šale u našem društvu. Moj prijatelj, Bojan Stojanović, godinama obrađuje svoje vinograde i pravi vino po staroj recepturi svog dede. Uz čašu tog vina, godinama smo govorili: „Hajde da i mi napravimo nešto naše, nešto stvarno dobro“. Godine su prolazile, a ta ideja je lebdela u vazduhu kao neka lepa, ali daleka želja.
Šta je bio onaj ključni trenutak, prelomna tačka kada je „šala iz društva“ postala ozbiljan poslovni poduhvat?
Prelomni trenutak se dogodio kada sam dublje ušla u svet gastronomije. Počela sam strastveno da proučavam odnos hrane i pića, posebno destilata i vina. Vina su me potpuno opčinila svojom kompleksnošću. Odjednom, ono naše „napravićemo vino“ više nije bila samo priča uz druženje. Počeli smo ozbiljno da analiziramo recepture, istražujemo sorte i primenjujemo naučeno. Iz te sinergije Bojanovog iskustva, tradicije njegovog dede i moje nove strasti prema enologiji, nastala su naša prva vina na koja smo danas neverovatno ponosni. Sve je krenulo iz prijateljstva i zajedničke strasti. Moj prijatelj, koji je zapravo „glavni krivac“ i nosilac najvećih zasluga za kvalitet samog grožđa, svoje vinograde ne tretira kao posao, već kao pravo blago. On bdi nad tim čokotima kao nad zakopanim zlatom. Ime je došlo prirodno, kao omaž našem druženju i fascinaciji gusarima.
Kapetan Bradonja ? Zašto baš pirati?
To je naša lična karta. Od samog početka nađeg druženja , na svakom maskenbalu, mi smo bili pirati. Ta slika broda koji seče talase, muzika koja prati posadu i onaj neprocenjiv osećaj apsolutne slobode – to je ono što nas je uvek činilo srećnim. Želeli smo da tu istu energiju, tu nesputanost i radost, pretočimo u bocu vina.
Kako se ta „piratska sloboda“ održava na sam proces proizvodnje vina? Da li je i receptura tako hrabra?
Apsolutno. Dok je moj prijatelj fokusiran na vinograd, gde vlada disciplina kako bi grožđe bilo vrhunsko, u podrumu sebi dozvoljavamo tu kreativnu slobodu. Kapetan Bradonja nije vino koje prati stroge, uštogljene kalupe. Ono je autentično, snažno i ima svoj karakter – baš kao i kapetan broda. Želimo da ljudi, dok piju naše vino, osete taj talas slobode i da bar na trenutak pobegnu od svakodnevice.
Kome je namenjen Kapetan Bradonja?
Namenjen je onima koji smeju da sanjaju. Onima koji cene trud uložen u svako zrno grožđa, ali i onima koji znaju da uživaju u životu bez kočnica. Ovo je vino za prijatelje, za proslave i za one trenutke kada vam je potreban vetar u leđa.
Vino je oduvek bilo više od napitka – ono je trenutak koji traje, osmeh za stolom i most između ljudi. A tamo gde se ljubav prema zemlji i radu spoji sa iskrenim prijateljstvom, nastaje vino koje ima dušu. Za Bojanu i Bojana vino nije samo piće, to je susret snova i hrabrosti da se nešto svoje podeli sa drugima. U svakoj boci kao da je zatvorena mala priča o prijateljstvu, veri i ljubavi prema onome što rade. Dok vino sazreva, sazreva i njihova ideja da od grožđa i strasti stvore nešto što će ljudi pamtiti.
Objavljeno: 15.03.2026 | Autor: InfoDesk
