Komemoracija povodom smrti profesora Spiridona Boškovića Doneta
Povodom smrti Spiridona Boškovića Doneta u prostoriji ORK Vlasotince u prisustvu članova porodice, saigrača, bivših i sadašnjih rukometaša i poštovalaca preminolog bivšeg rukometaša, održan je komemorativni skup. Na skupu su, nakon minuta ćutanja, govorili Jovica Jovanović, Milan Vidosavljević, Miloš Bošković, Vojislav Arsenović, Miša Petrović i Milutin Seizović.
-Done mi nije bio trener jer sam kratko vreme proveo igrajući ali sam veči deo života radio u rukometu kao sportski radnik a on lično je kriv što sam u ženskom rukometnom klubu. On me je pozvao kad ga je ponovo oformio 2006. godine i počeo sam kao sekretar kluba. Bio je pokretač svih naših ideja, motivisao nas je kad je bilo teško jer je te prvegodine to bila veoma mlada ekipa. Uvek je govorio „doći će rezutati, doći ć rezultati samo radite“. I rezultati su zaista i došli, ušli smo u veći rang i tu ostali svih ovih godina. Nije se libio ni da me pozove telefonom u 4 ujutru da bi mi rekao šta ćemo da radimo sutra ili naredne godine. Još uvek sam pod jakim emocijama i prosto ne mogu da verujem da me sledećih dana neće pozvati – rekao je Milan Vidosavljević.
-Zadnje četiri godine sam proveo s njim, bukvalno, bio mi je drugi otac. Više sam vremena provodio s njim nego s porodicom, kako u hali tako i na putovanjima. U savezu su mi govorili da nađem nekog trenera jer on tobože ima 80 godina! Nije problrm trener, govorio sam, nemoguće je zameniti čoveka koji živi za rukomet. Čovek poslednjih četiri godina nije propustio ni jedan jedini trening. Eto, desilo se šta se desilo, mogu da kažem samo da smo izgubili velikog čoveka. Veliki gubitak i za klub i za grad, i za porodicu – kazao je Jovica Jovanović, predsednik muškog rukometnog kluba.
Spiridon Bošković Done moglo bi se reći da je čovek rukometa. Njegova sportska karijera vezana je za sam početak i razvoj rukometnog sporta u Vlasotincu.
-Hvala vam što ste došli, meni to puno znači a verujem i vama. On je meni otac a svima vama prijatelj. Sve vas je voleo a siguran sam da ste tu ljubav osećali. On je bio čovek od reči, na njega se uvek moglo osloniti. Jeste, ponekad je znao da bude i težak ali ti i sami znate, naprosto specifičan ali takvi su oni ljudi koji ostave neki trag za sobom. Bio je veliki gospodin i neko ko je mnogo voleo svoju porodicu, svoj grad, svoj rukometni klub. Mnogo mi znači što ste tu i to je ustvari i ono što vredi jer je iza sebe, osim svojih dela, ostavio ljude koji će za pet, deset ili pedeset godina reći da je bio dobar čovek a to je i najvažnije – rekao je Miloš Bošković, sin profesora Doneta.
Učešće u besedi su uzeli i Miša Petrović i Milutin Seizović koji su se osvrnuli na nekoliko anegdota i prvih susreta sa Donetom.
-Ja ne bih da mnogo pričam, želim da iznesem samo jedno moje opažanje. Gledam slike u ovoj prostoriji u kojoj se nalazimo, a ima ih bar tridesetak, i shvatam da je Done na svima. Mislim da ovo dovoljno govori i dokazuje da je čitav svoj život posvetio rukometu i sportu uopšte – kazao je Vojislav Arsenović.
Spiridon Bošković Done i sport su bili neraskidiva veza. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji vlasotinačkog sporta.
Objavljeno: 11.11.2023 | Autor: InfoDesk
