Legendo oprosti

Neka mučna tišina obavija Rosulju ovog leta. Posle neslavnog kraja
predhodnog prvenstva, ispadanje iz Srpske lige, uz katastrofalan učinak, čini se među
najlošilih u istoriji kluba, u Vlasini vlada zlokobni mir, kao pored taškog bolesnika
koga samo čudo može spasiti fatalnog kraja. Umorni starac, na domaku svog stotog
rođendana, zapao u samrtnički ropac, vapi za pomoći koju izgleda nema ko da mu pruži.
Terapiju koju je davno trebalo da primi, koja bi mu donekle poboljšala stanje i ukazala
na pravi način lečenja, nije bilo , nije data prilika konzilijumu da kaže svoje
mišljenje.

Odavno posvađana porodica kao i da ne haje što se bliži kraj teško
bolesnom starini, svako vuče na svoju stranu praveći kalkulacije kakve još koristi
može biti od umiruće legende. Neki odbegli članovi porodice koji nisu na vreme
pokušali sa lečenjem bi valjda, zbog osećanja griže savesti, da se vrate ali bez ovih
drugih, i ukažu pomoć. Drugi deo posvađane porodice ne bi da odstupi pa makar i po
cenu života umiruće legende.

A oni najbitniji, čijom velikom „zaslugom“ se još malo pa jubilarac nalazi u
tako teškom stanju, okreću glavu od njega, iskazujući svoj stav da nije na njima da
razmišljaju o sudbini tamo nekog za njih odrpanog starinu, bez obzira na sve njegove
zasluge, ali u stvari njihov interes je da, još malo pa jubilarac, okonča svoje bitisanje
jer ima jako vrednu i atraktivnu kuću sa kojom bi mogli da rade šta hoće, naravno u
njihovu ličnu korist.

Jedina nada plavo-beloj starini su oni koji ga stvarno vole, koji su njegovi u
srcu i duši i koji su stvarno zabrinuti za njega, ali njihove šanse i moć da izleče
obolelog su jako male, skoro nikakve. Oni koji mogu neće, oni koji hoće ne mogu. Kraj je
jasan i poznat.

Oprosti nam legendo, oprosti nam Rosuljo .

 

Objavljeno: 22.07.2017 | Autor: Ninoslav Radicevic