Maja Marković, direktorka Kulturnog centra Vlasotince

Veče je otvorila direktorka Kulturnog centra Maja Marković, pozdravivši prisutne stihovima Marka Miloševića:

„Da li je bolje da zavoliš nekog koga ti srce ne voli, ili da pustiš srce da voli, a dušu spremaš za tugu, za boli?“ili „Koliko puta se prašta da bi se jedan oprost dobio? Koliko puta o uspehu mašta da bi se dogodio?“

Dovoljan je samo jedan stih da prepoznamo pesnika čije su reči pronašle put do srca mnogih. Večeras je ponovo sa namaMarko Milošević – pesnik koji svakodnevicu pretvara u poeziju, koji piše o ljubavi, gubicima, nadi i snazi da se posle svakog pada nastavi dalje“, istakla je direktorka Marković.

„Osećam potrebu da svojim stihovima proživim ponovo svoju prošlost, preživim sadašnjost, dočekam budućnost, ostanem kad svi trenutno živi odu. Osećam potrebu da živim i tuđe živote, drame, sudbine. Da prijateljima dam, neprijateljima podam“, zapisao je MarkoMilošević umesto biografije na svom sajtu „Poezija života“.

Prvu zbirku pesama „Kroz život dušom“ objavio je 2020. godine, a kako je rekao, do sada je objavio pet zbirki, dok je šesta u pripremi.

Denis Urošević i Marko Milošević

„Uvek kažem da se u životu desi ono što treba. Pesnik se postaje rođenjem, nema škole za pesnike, to je jednostavno dar od Boga. Pesnik postaje onaj ko prepozna da se za to rodio, kao što se meni desilo. Svaka moja pesma nastala je za nekoliko minuta i nema vraćanja. Ne brusim svoje pesme, one ostaju onakve kakve su nastale. Tako sam počeo i tako nastavljam, jer verujem da je to Božja volja“, rekao je Milošević.

Od prvog susreta sa vlasotinačkom publikom prošle su dve godine, ali interesovanje nije nimalo splasnulo. Sva mesta u dvorištu ponovo su bila popunjena, publika je svaku pesmu nagradila aplauzom, a zajedno sa Denisom Uroševićem i Markom Miloševićem pevala dobro poznate stihove.

„Predivno veče, prelep ambijent. Iako je nebo bilo bez zvezda, kiša nas je ipak zaobišla. Drago mi je što sam ponovo u Vlasotincu i voleo bih da ovo postane tradicija. Za ove dve godine imao sam oko četiristo nastupa, u Srbiji, regionu, pa i šire, ali u Vlasotince sam došao sa posebnom radošću jer pamtim energiju i emociju koju sam poneo odavde. Verujem da ćemo i večeras ostaviti lepu uspomenu svima koji su došli“, kazao je Milošević.

Na pitanje koliko se njegovo stvaralaštvo promenilo nakon više hiljada prodatih knjiga, pet objavljenih zbirki i filma poezije u kome učestvuje više od 140 glumaca iz Srbije i regiona, odgovorio je:

„Do sada sam prodao više od 47.000 knjiga i sav prihod i dalje ide u humanitarne svrhe. To se neće promeniti. Danas pišem zrelije nego pre dve godine, ali je radost svakog nastupa ostala ista. Onog trenutka kada počnem samo da odrađujem nastupe, prestaću da se bavim ovim poslom. Dok god dolazim sa osmehom i prelazim kilometre sa istom radošću, znaću da sam na pravom putu. Mnogo toga se promenilo, ali je duša ostala ista“.

Govoreći o inspiraciji, Milošević je istakao da najlepši stihovi često nastaju iz najtežih životnih trenutaka.

„Kada osvestimo onaj tajni deo duše, tugu, setu i bol koju nosimo, tek tada istinski umemo da se radujemo lepim stvarima. Moja poezija pokazuje da niko nije sam i da svako nosi svoj teret. Sreća je sastavni deo tuge, kao što je i tuga deo sreće. Što pre to prihvatimo, lakše ćemo živeti. Moje pesme najčešće nastaju u teškim trenucima, ali upravo tada čovek nauči da više ceni osmeh, zagrljaj i svaku malu radost“.

Na pitanje da li postoji pesma bez koje ne završava nijedno književno veče, odgovor je bio kratak:

„Da. Uvek završim pesmom „Kaput“. Ona mi je najdublje u duši i uvek je posvećujem ljudima koji više nisu sa nama“.

U vremenu društvenih mreža, modernih tehnologija i veštačke inteligencije, Marko Milošević uspeo je da poeziju približi velikom broju čitalaca. Kako sam kaže, sve što je prolazno proći će, a ostaće ono što je istinsko i što čovek nosi u sebi. Društvene mreže iskoristio je upravo za ono što najviše voli – da poeziju približi ljudima.

Marko Milošević je još jednom pokazao zašto mu se publika rado vraća. NJegove književne večeri nisu samo kazivanje stihova, već susreti ispunjeni emocijama, životnim pričama i iskrenim razgovorom sa publikom. Zato njegova poezija ne ostaje samo zapisana na stranicama knjiga već ona nastavlja da živi u onima koji je čitaju i slušaju.

Dugotrajan aplauz na kraju programa bio je najlepša potvrda da je veče „Poezija i pesma života“ ostavilo snažan utisak na sve prisutne. Još jednom je potvrđeno da iskrena i proživljena poezija ima snagu da spoji ljude, probudi uspomene i podseti na vrednosti koje u svakodnevnom životu često ostaju neprimećene.

Foto galerija na ovom linku.