Povrtarima bi odgovarala zaštitna cena paradajza

Zaštitna cena paradajza nije opcija koja se trenutno razmatra, ali u nekom budućem periodu možemo da govorimo o tome – izjavila je ministar poljoprivrede i zažtite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević Bošković, obilazaći povrtare u Stajkovcu.

– Zaštitna mera se uvodi u onim slučajevima kada je cena proizvoda na tržištu niža od cene koštanja ili ako je tek 10-ak posto viša od nje. Da bismo uveli takve mere, moramo da utvrdimo cenu koštanja proizvodnje paradajza po hektaru, prodajnu cenu i da onda vidimo kakva je kalkulacija. Mislim da je ostatatk veći od 10% – rekla je Bogosavljević – Bošković.

Ona je naglasila da su povrtari u Stajkovcu izvanredni proizvođači koji su ovladali tehnologijom proizvodnje, imaju visoke prinose, koriste subvencije države, a jedino što od nje očekuju je da pomogne u rešavanju problema elektrifikacije polja.

– Oni su spremni da deo sredstava izdvoje za elektrifikaciju polja. Ja sam ponudila da naši stručnjaci i ovdašnji domaćini definišu šta je potrebno uraditi i da napravimo računicu. Imamo delove u Srbiji gde je elektrifikacija završena, a povrtari nisu zadovoljni jer je cena struje vrlo visoka, s obzirom na to da se naplaćuje kao industrijska – dodala je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Lokalna samouprava je u saradnji sa povrtarima pokrenula pitanje elektrifikacije polja u februaru ove godine.


– Mi smo u budžetu predvideli određena sredstva da im možemo pomoći, bar za kupovinu transformatora. Sada razgovaramo sa ministarstvom da se ti transformatori računaju kao oprema za proizvodnju i da onda dobiju subvenciju od 40%, što bi opština finansirala , tako da svi budu zadovoljni – rekao je predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović. Povrtar Bojan Mitrović proizvodi oko 100 tona paradajza po hektaru, izvozi u Rusiju, ali nije, kaže, zadovoljan saradnjom.

– Kad imamo najviše robe, oni uvek stanu, cena padne i damo robu jeftinije. Zaštitna cena bi nam odgovarala – dodaje Mitrović, a podržali su ga prisutni proizvođači.



Što se kvaliteta proizvoda tiče, nadležne službe ga stalno kontrolišu, kažu povrtari i ističu da ni jedan paradajz, ako ne odgovara standardima, ne sme da se nađe u pošiljci jer onda kupac vrati čitavu pošiljku.

Srbija je prošle godine proizvela oko 146.000 tona paradajza, ove godine očekuje se najmanje 170.000 tona, odnosno povećanje proizvodnje od bar 20%, kažu u resornom ministarstvu.


 

Objavljeno: 22.07.2016 | Autor: InfoDesk




  • Arhive

  • Vremenske prilike

  • Kursna lista

  • Poslovni prostor u centru Vlasotinca