Čestitajući im na uspešnom završenom usavršavanju, predsednik Aleksandar Vučić je podsetio da su tokom prethodnog perioda naučili kako da primene preventivan, efikasan i interresorni pristup poslovima odbrane, da taj zadatak nije bio ni malo lak, ali, da su zahvaljujući kvalitetnom programu usavršavanja i uz njihovo puno zalaganje, osposobljeni da iznalaze rešenja za najsloženije bezbednosne izazove.

– Osmogodišnju školu pohađao sam u školi ,,Siniša Janić“ u svom selu Orašju, a potom i u Vlasotincu. Posle toga otišao sam na školovanje u srednjoj vojnoj školi „Bratstvo-Jedinstvo“ u Beogradu. Vojnu akademiju pohađao sam od 1990 do 1994.godine, i po završetku školovanja dobio sam čin potporučnika – započinjemo razgovor sa Stanišom Đikićem, potpukovnikom, rod vojske veza i najboljim oficirom 60.klase.

Gde ste sve radili u prethodnom periodu ?
– Po završetku akademije sa činom potporučnika počeo sam da radim u Nišu, a jedno vreme i u Leskovcu. Tokom 2007. i 2008. godine završio sam i komandno-štabno usavršavanje u Beogradu. Čin potpukovnika dobio sam 2012.godine. Sada radim u Upravi za odbranmbene tehnologije Ministarstva odbrane u Beogradu, i već se nakupilo 23 godina radnog staža.

Kada ste saznali da ćete biti proglašeni najboljim oficirom u klasi, što znači i obavezu da se u ime nagrađenih zahvaliti na samoj svečanosti ?
– Znao sam da sam u samom vrhu najboljih, a nekoliko dana pre same svečanosti, saznao sam da sam najbolji. Tradicionalno, čast da se u ime nagrađenih zahvali pripada najboljem oficiru, tako da sam tada bio u prilici da saznam za tu obavezu.

I, kako ste se tada osećali ?
– Sasvim normalno, ali i ponosno.

A, kako je bilo u danu kada ste se obratili u Domu Narodne skupštine Republike Srbije ?
Moram da priznam da sam bio fasciniran i oduševljen svim onim što sam video i doživeo tog dana. Prepun Dom Narodne skupštine Republike Srbije najvišim zvanicama naše države, mnogobrojni visoki gosti učinili su ovaj skup veličanstvenim, a mene posebno počastvovanim što mogu da se u ime nagrađenih obratim predsedniku države, mnogobrojnim gostima, i širokom televizijskom auditorijumu. Ne, nisam imao ni najmanje treme, govorio sam iz dna duše i sa puno oficirske ljubavi.

Šta bi ste posebno apostrofirali iz dela vašeg govora ?
– U ime svih polaznika 60.klase , poručio sam predsedniku Srbije da otadžbina može da računa na našu posvećenost, i da smo spremni da adekvatno odgovorimo na svaki izazov i pretnju.

Za sve vreme vašeg školovanja, sigurno, ste imali i podršku vaše porodice ?
– Naravno. Moj otac Dragiša i majka Gordana, kao i brat Jovica iz meni posebno dragog sela Orašja bili su mi sa suprugom Žaklinom, sinom Nikolom i ćerkom Tamarom najveća i najdraža podrška. Veliko hvala i mojim profesorima koji su mi predavali svih ovih godina i koji su sve nas učili da sa puno ljubavi volimo svoju otadžbinu – kaže nam na kraju razgovora potpukovnik Staniša Đikić, najbolji oficir 60.klase Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane.

ZLATNA SABLJA ZA STANIŠU
Staniša Đikić je najbolji oficir 60. klase Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane sa ocenom 9,80, kao nagradu dobio je zlatnu oficirsku sabljum drugi je potpukovnik Ivica Stanković sa ocenom 9,60, i dobio je srebranu oficirski sablju dok je treći potpukovnik Predrag Jovičić sa ocenom 9,20 zavredeo standardnu oficirsku sablju. Ova tri priznanja uručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.