-Tradicionalno su se organizovali Uskršnji i Novogodišnji vašar, deca su sa svojim vaspitačima, negovateljima i ostalim zaposlenima, pripremali različite suvenire koji su se, po nekim simboličnim cenama, prodavali na tim vašarima. Od tih para su se kasnije finansirali njihovi izleti ili neke druge aktivnosti u skladu sa njihovim željama. Svi su bili vrlo zadovoljni ovom uslugom a to zadovoljstvo mereno je na kraju svake godine, na taj način što je rađena ocena zadovoljstva korisnika. Uglavnom su nas ocenjivali najvišim ocenama i zahtevali da se usluga sprovodi i naredne godine. Ono što jeste bila prepreka, i što je, na neki način, odužilo postupak licenciranja same usluge, jeste problem u vezi sa zaštitom od požara. Bilo je potrebno uraditi, odnosno obezbediti i proceduralno ali i fizički tu zaštitu. To je zahtevalo i neka dodatna novčana sredstva, a s druge strane potrebno je napraviti i rampu kako bi se obezbedio prilaz, odnosno, sam objekat učinio pristupačnim za osobe sa invaliditetom. To se planira u narednom periodu i kada to bude završeno nadamo se da ćemo ispuniti uslove i licenciratu uslugu, odnosno nastaviti sa spovođenjem svih ovih aktivnosti koji veoma znače deci sa smetnjama u razvoju – kazala je Ana Stojiljković, defektolog, diplomirani specijalni pedagog, zaposlena u vlasotinačkom Centru za socijalni rad i dodala:

„Imali smo izuzetnu saradnju i sa osnovnim i srednjim školama, ali i sa izdojenim odeljenjem specijalne škole u Vlasotincu. Sarađujemo i sa nevladinim organizacijama i usmereni smo ka poboljšanju kvaliteta života dece i omladine sa smetnjama u razvoju, odnosno, da se oni učine vidljivijim i da postanu korisniji članovi društva. U prethodnoj godini realizovan je projekat gde je izgrađen letnjikovac u dvorištu Centra ѕa socijalni rad od sredstava koja su obezbeđena u okviru projekta „I ti imaš pravo na vrtić“. Sve je to bilo osmišljeno kako bi deca sa smetnjama u razvoju zajedno sa decom iz vrtića, ili decom iz škola, mogla u tom letnjikovcu da rade neke zajedničke aktivnosti, odnosno da imaju likovne radionice, da se druže i da provode vreme zajedno napolju. Ono što je takođe bitno imali smo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, ali poslednjih godina prioritet je stavljen na neke druge usluge koje su takođe, namenjene deci sa smetnjama u razvoju. Pre svega mislim na uslugu „lični pratilac deteta“, koja se sprovodi preko udruženja a ne preko Centra za socijalni rad, ali je itekako važna i značajna roditeljima ali i deci koja imaju problema, a uključena su u ovaj obrazovni sistem“.

Što se tiče usluge „Pomoć u kući za decu i mlade sa smetnjama u zazvoju“, ona je realizovana do prošle godine. Ta usluga spada u grupu dnevnih usluga u zajednici i karakteriše je to da ona obuhvata aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici, odnosno u svom neposrednom okruženju. U fokusu ove usluge je svakako mlada osoba, odnosno dete sa smetnjama u razvoju ali i porodica koja se brine o detetu. Usluga je bila organizovana tako što su negovateljice, dva puta nedeljno, po dva sata provodile u domu kod korisnika i u zavisnosti od njegovih potreba, a na osnovu prethodne procene i sačinjenog individualnog plana, organizovane razne aktivnosti, od osposobljavanja za samostalan život u kući, odnosno obučavanja za pripremu nekih laganih obroka, obavljanje lične higijene u smislu pranja kose, kupanja, prsvlačenja, sečenja noktiju, pa sve do druženja i provođenja vremena u nekim kreativnim aktivnostima. Slikanja sa njima, izrade nekih suvenira, predmeta, u zavisnosti od želje i potrebe samog korisnika. I ova usluga je bila vrlo korisna jer je pre svega bila na decu i mlade sasmetnjama u razvoju koja su iz ruralnih sredina i kojima nije baš dostupan dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, koji funkcioniše u gradu. Deca su sa nestrpljenjem čekala da dođe negovateljica i da sa njom provedu ta dva sata. Bili su aktivno uključeni u sve aktivnosti koje su se dešavale u dnevnom boravku, ali su zajedno i sa decom iz dnevnog boravka obilazili manastire, odlazili u banje, na izlete, zapravo bili uključeni u sve one aktivnosti društvenog života koje se aktuelno realizuju tokom godine.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ Leskovac odeljenje u Vlasotincu

Škola se bavi se obrazovno-vaspitnim radom dece sa teškoćama u razvoju i invaliditetom, kao i njihovim osposobljavanjem i to u pripremno predškolskom programu. To su deca uzrasta do sedme godine, deca u osnovnoj i deca u srednjoj školi. Trenutno ima 160 učenika, mada taj broj varira iz godine u godinu. Kada je u pitanju osnovna škola, ona ima tri izdvojena odeljenja, u Vlasotincu, Medveđi i Lebanu. Srednja škola ima tri smera – pomoćnik knjigovesca, bravar-limar i konfekcijski šivač. Pored svega toga, škola pruža i dodatnu obrazovnu podršku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. Trenutno ima 106 učenika koji dolaze na dodatnu podršku. To se odnosi na oligofrenološki i logopedski tretman. Deca dolaze po rešenju i mišljenju interresorne komisije. To je komisija za dodatnu obrazovnu, zdravstvenu i socijalnu podršku detetu, odraslom i učeniku.

-Biti defektolog, to ne znači samo završiti fakultet. To je posao, odnosno životni poziv, posao koji se živi, a ne posao koji se samo odrađuje. Defektolog je jedan od retkih stručnjaka koji svojim obrazovanjem stiče mogućnost da vrši tretmanske usluge u smislu procene pažnje, mišljenja, koncentracije, adaptivnih veština, konceptualnih veština, a pored toga bavi se i ranom intervencijom i rehabilitacijom. Defektolog, i kao takav, mora biti sastavni deo usluga koje država pruža pojedincu, porodici i porodici sa decom. Kao što vidite, ja radim u izdvojenom odeljenju u Vlasotincu. Ovde imamo učenike od prvog do osmog razreda. Trenutno imamo pet učenika. Koristimo prostorije OŠ „8.oktobar“ u Vlasotincu, i eto, uz njihovu pomoć i pomoć lokalne samouprave imamo tu mogućnost. Pored toga što korostimo ovu prostoriju, naši učenici imaju i tu mogućnost da koriste sve ostale prostorije u školi, od školskog dvorišta, biblioteke do kuhinje. Ovom prilikom bih se zahvalila OŠ „8 oktobar“ i lokalnoj samoupravi na datim mogućnostima našim učenicima jer je njihov rad ovde u znatnoj meri poboljšan. Uz pomoć lokalne samouprave opštine  Vlasotince i grada Leskovca našim učenicima su obezbeđeni besplatni udžbenici i besplatan obrok. Naši učenici posle završenog osnovnog obrazovanja, odnosno posle završene srednje škole, koja traje dve ili tri godine, u zavisnosti od toga koji smer naši učenici završe, oni se obrazuju, vaspitavaju i osposobljavaju da se na što bolji način kasnije socijalno integrišu u sve sfere društvenog života. Tu mislim na porodičnu, radnu i društvenu atmosferu – kazala je Katarina Kocić, diplomirani defektolog, master origofrenolog.

-Što se tiče zapošljavanja naših učenika, imam saznanja da se oni uspešno zapošljavaju na teritoriji opštine Vlasotince, kao i na teritoriji grada Leskovca. Nalaze se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ne znam koji je tačan broj, ali ono što znam je da zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, baš se i bazira na određenim načelima, poštovanju ljudskih prava, zapošljavanju osoba sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju. Bazira se na zabrani svih oblika diskriminacije tih osoba, tako da mislim da je baš član tog zakona, 24 čini mi se, odnosi se na zapošljavanje, da su poslodavci koji imaju zaposlene u svojoj firmi, čuni mi se da je to broj od 25-50 zaposlenih, da je prosto u obavezi da zaposli jednu osobu sa teškoćama u razvoju, odnosno invaliditetom.

Ono što godinama govorim, i zalažem se za to, jeste da Vlasotincu nedostaje senzorna soba. Imamo udruženja koja odlično funkcionišu u Vlasotincu, što je eto i dokaz da se naša deca, odnosno deca sa teškoćama u razvoju i invaliditetom, odlično integrišu u našoj sredini. Pre par godina je naš Centar za socijalni rad u Vlasotincu konkurisao za projekat vezan za senzornu sobu. Ne znam iz kog razloga to nije ostvareno, ali eto znam da će se to ostvariti u 2025. godini, i verujem da će kolege iz Centra za socijalni rad to uraditi na najbolji mogući način, to jest, realizovati taj projekat. Ono što nedostaje Vlasotincu, a smatram da bi u mnogome doprinelo omladini, tačnije deci i mladima, porodici, to je savetovalište pri Domu zdravlja. Savetovališe koje će se baviti, pre svega prevencijom. Hajde da ne rešavamo, što se kaže posledice, jer posledice ne možemo da rešimo, hajde da radimo na prevenciji – bila je konkretna Katarina Kocić.

SENZORNA SOBA

Centar za socijalni rad nastoji da i dalje širi lepezu tih usluga i u planu je, i već su obezbeđena sredstva u saradnji sa lokalnom samoupravom i Nemaćkom organizacijom GIZ, a kao partner na projektu je i nevladina organizacija UG „Osmeh“, formiranje senzorne sobe. To je jedan inovativni metod u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, i to je jedna interaktivna soba u kojoj terapeut kontroliše opremu i dozira stimuluse za svako čulo prilagođavajući ih individualnim karakteristikama deteta, u zavisnosti od toga šta je detetov najveći problem. Svaka aktivnost je smislena i usmerena ka određenom cilju, kroz igru i u jednom prijatnom okruženju stimulišu se čula deteta, ali i njegova motorika. Efekti te senzorne sobe jesu svakako poboljšanje pažnje, poboljšanje koordinacije pokreta, poboljšanje koncentracije, smanjenje ili izostanak neadaptibilnih oblika ponašanja, ali i prenošenje pozitivnih iskustava iz senzorne sobe u svakodnevne situacije. Naša deca iz Vlasotinca sada koriste senzornu sobu pri školi za osnovno i srednje obrazovanje „11.oktobar“ u Leskovcu, što predstavlja dodatni trošak roditeljima i mnogo više vremena na odvođenje i boravak deteta u tom prostoru, pa nam je cilj bio da se roditeljima olakša, odnosno da im se jedna takva usluga obezbedi u gradu gde žive.

Lokalna samouprava ima sluha za usluge socijalne zaštite i u Vlasotincu se aktuelno realuzuju i pomoć u kući za stare i usluga lični pratilac. U planu su i, osim senzorne sobe, formiranje socijalnih preduzeća gde bi mladi sa smetnjama u razvoju mogli da iskažu svoje radne sposobnosti, odnosno da se osamostale i da mogu da zarađuju i da budu korisni članovi društva.

<<<Prethodni članak   –   Sledeći članak>>>

.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.