Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom – Edukativno predavanje i kreativna radionica
Članak je deo projekta pod nazivom „Zaštita od diskriminacije dece i omladine sa smetnjama u razvoju i njihovo socijalno uključivanje – percepcija javnosti“.
U sklopu navedenog projekta, predavanje na temu „Deca sa smetnjama u razvoju – Teškoće, potrebe i podrška“ održana je Meri Stojković, MA psiholog edukator, predsednik Tim psigologa „Svetlost“. Kompletno predavanje možete pogledati u videu u ovom članku, a mi smo izdvojili neke delove…
„Mi smo imali usluge pri Centru za decu i omladinu do decembra prošle godine. Od januara stoji katanac na tim vratima, nažalost. Dok je postojao taj centar, a postojao je nekih 13 godina, deca su imala zaista jedan lep tretman, i mi kao stručni radnici, negovatelji i saradnici, imali smo izuzetan odnos sa roditeljima i sa decom. Na žalost, to je tako, ali mogu da vam kažem, ako mislite da je to samo ovde, u našem gradu, to nije tako. Svuda je tako. Na veliku žalost. Radim sa svim centrima u Srbiji, pošto se bavim edukacijama i tribinama širom Srbije, tako da znam da 90 posto ustanova ima isti problem. Problem je zapravo finansiranje od strane države, finansiranje koje je nepotpuno i onda imamo usluge koje su kratkotrajne, nisu višegodišnje, a koje treba zapravo, dovesti na jedan zavidan nivo jer je zaista potrebno deci omogućiti da imaju sve ono što i druga deca imaju“.
„Što se tiče zakona socijalne zaštite znamo da postoje usluge za materijalnu pomoć, znamo da je uvedena inkluzija, tu je i pedagog škole. Znaju oni kako je to bilo teško uvesti, kako je to bilo teško sprovesti, iz prostog razloga što su bile nedostupne edukacije nastavnicima i učiteljima. Malo je stručnjaka koji su se time bavili i da prosto daju na značaju kako i na koji način da se postupa sa tim detetom u odeljenju gde imate 30 učenika. Gde u to vreme nisu postojali lični pratioci, gde dete nema pažnju. Vigilna mu je pažnja, i prosto smo imali na početku velike probleme dok se nije uvela usluga ličnog pratioca. Šta sada imamo ? Imamo to da sada ta usluga ne traje cele školske godine i opet smo, generalno, u velikom problemu. Niti su deca kriva, niti je škola kriva. Dakle, potrebno je sistematizovati zakonom adekvatno rešavanje tog problema.“
„Glavni agens u socijalizaciji deteta je zapravo porodica. Bilo da je hraniteljska, bilo da je porodica iz koje dete potiče. Postoje usluge, dosta toga postoji za decu, ali, ono što mogu da kažem je da su roditelji sa pravom nezadovoljni svim onim što im je na raspolaganju. Uglavnom se roditelji oslanjaju na neformalnu podršku i smatram vrednim da sa prikažu usluge mere socijalne zaštite jer mi ovde imamo izveštaj interresorne komisije. Ja lično imam veliko poštovanje prema kolegama iz te komisije koji stvarno rade posao na visokom nivou i njihovi izveštaji su odlično napisani. Ali prosto, kada dođemo u situaciju, preporučuju se te usluge. Te usluge nisu dostupne u nešem gradu. Znači imamo neki sukob u svemu tome. Imamo prava koje Republika obezbeđuje. To je materijalno obezbeđenje, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, pravo na uvećani dodatak, pravo na osposobljavanje za rad, smeštaj u stanovu socijalne zaštite i smeštaj u drugu porodicu. Sve je to definisano zakonom, ali mogu da navedem, ukoliko koriste jednu pomoć, ne mogu da koriste drugu. Ukoliko je pomoć za negu drugog lica, to je toliko velika procena, toliko stvari zakonski predodređenih…Na primer, deca sa intelektualnim oštećenjem, ukoliko je neko lakše oštećenje, nemaju pravo na finansijsku podršku, što je po meni, potpuno apsurdno. Dakle, potrebno je redizajniranje tog zakona“.
„Svakoj opštini i lokalnoj samoupravi je potrebno savetovalište za mlade. Savetovalište za mlade i porodicu. Ne znam kako bi se to finansiralo ili organizovalo, ali je neophodno. Ono što mogu da kažem, po poslednjem izveštaju Evropse komisije, potrebno je poboljšati kvalitet usluga i treba pojačati nadzor i regulatorne mehanizme, praćenje i evaluaciju. Kad su deca bila u Centru, rađena je evaluacija na svakih šest meseci. A da ne govorim o usluzi „Predah“, u Gornjoj Lopušnji. Gore imamo objekat koji pripada Centru za socijalni rad. Potpuno nov objekat, potpuno novi kreveti, nove interaktivne igračke, pribor… Sve nataknuto. Ta usluga je trajala dve godine i stalo je. Posle toga, koliko postoji Centar za decu i omladinu (13 godina) odvedena su deca možda dva-tri puta i to je to. Zašto dva, tri puta ili više, ne vodimo decu tamo ? Odvedemo ih, pa spremimo roštilj, ponesemo sokove, pustimo muziku… Oni tri dana pričaju o tome. Mi imamo, i to je najgore od svega, imamo, a ne upotrebljavamo resurse koje imamo. Ali toj deci su potrebne te stvari. Evo jedan novogodišei uskršnji vašar. Nije dovoljno deci samo dati novogodišnje paketiće, dobijaju ih pregršt. Deci je potrebna empatija od strane okruženja“.
„Jedna statistika koja pokazuje da nisu sva deca dobila materijalnu pomoć. U toku 2017. godine na osnovu podataka Centra za socijalni rad, materijalnu pomoć je dobilo 10.298 dece, na nivou Srbije. A njih je dosta više. Broj dece koja su koristila osnovni dodatak za pomoć i negu drugog lica je 3.657. Roditelji, majke i očevi, znaju koliko je dug put kada se sva ta papirologija nabavlja, kada se ide od komisije do komisije. Kada se ide od vrata do vrata. Kada vodite dete koje ne može da izdrži ni pet minuta u istoj prostoriji. Korisnici koji su koristili uvećani dodatak je 4.028. Statistika je pokazala da je to porast od 20% a ja mislim da bi to trebalo da bude mnogo više. Da se ta papirologija svede na minimum jer su to specifičnosti sa kojima se roditeljlji suočavaju, i da se zakonom definiše to na jedan adekvatan način. Dosta dece sa intelektualnim poteškoćama ima ograničenje da ne može da radi u svim javnim ustanovama, a sa druge strane, ograničeni su da dobiju materijalnu pomoć zbog količnika inteligencije koji ne spada u tu kategoriju za dobijanje pomoći. I to je jedan veliki problem“.
U ovom videu možete pogledati kompletno predavanje:
„Pojam pojedinac sa smetnjama u razvoju odnosi se na osobu koja je ima fizički ili mentalni nedostatak, koji je ograničavaju u nekim aktivnostima, hod, vid, sluh, i ima istoriju tog nedostatka. Svaki psihološki poremećaj ili stanje, telesno, ili anatomski gubitak koji utiče na jedan ili više telesnih sistema, neurološki, mišićni, organe, čula, svaki mentalni ili psihološki poremećaj, kao što je mentalna retardacija, organski moždani sindrom, emocionalna ili mentalna bolest, ili specifična nemogućnost učenja, sve to spada pod fizičkim ili mentalnim nedostacima. Ono sa čime smo se suočavali kao stručni radnici, imali smo problema da roditelji teško prihvataju da imaju takvo dete i da ne žele da ih uključe u uslugama socijalne zaštite. Da li zbog toga što ne žele da budu viđeni tamo, da li zbog toga što tu vlada stid, da nisu prevazišli te faze koje postoje kada roditelju kažu da ima dete sa smetnjama u razvoju. To su neke vrlo teške stvari koje znaju porodice koje su prošle kroz to. Buduće da se praktična podrška odnosi na konkretne benefite koji su usmereni da olakšaju svakodnevicu, istraživanja pokazuju da je dobra usluga ona koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života korisnika i njihovih porodica. Pamtimo i kakav je dnevni boravak bio nekada… Bio je pun dece. Za to vreme roditelji su mogli da obave svoje aktivnosti, da odu sa nekim na kafu, da posvete vreme sebi. Sada nemaju. Roditelji imaju kući i starije osobe kojima ne mogu da ostave takvo dete. I zbog terapije koju dete pije i zbog toga što majka i otac najbolje znaju, i ti ljudi koji rade sa detetom“.
„Efekti roditeljskog stresa mogu da se odraze na kvalitet roditeljstva. Često roditelji sagore, često su nervozni, često imaju osećaj krivice. Onda to nekad iskale na detetu, nesveso ili svesno. Od umora, od svega… I to je jedan od velikih problema. Zato je važno da preuzmemo aktivnosti za prepoznavanje i prevenciju i preduzimanje intervencija kako bi se smanjio taj stres. Pričanjem ovde, na ovom predavanju, organizovanjem još sličnih skupova… Svakako da normalnu životnu svakodnevicu može poremetiti saznanje da dete ima smetnje u razvoju. To sam već pomenula, da postoje faze kada se roditelju saopšti da ima dete sa smetnjama u razvoju, on prolazi kroz osam faza. Šok, odbijanje činjenice da dete ima teškoće, krivica i sud, ogorčenosti prema detetu, prema okolini, zavist u odnosu na tuđu decu. Nije to ona klsična ljubomora, to je nešto što pokreće čoveka, gde ne može da bude u okruženju, ako neko priča o svom detetu, o njegovom uspehu…To je roditeljski taj neki osećaj. Odbacivanje deteta, tuga, i na kraju prihvatanje deteta. To može kod nekog da traje godinu dana, kod nekog dve godine, kod nekog pet godina…ali zapravo, to su roditelji. TO SU MAJKA I OTAC, TO JE NJIHOVO DETE. Svi su prošli kroz te faze, apsolutno svi, možda u nekom kraćem periodu gde su sebe podigli i shvatili da su oni jedini oslonac tom detetu. Postoje dosta porodica koje pored dece sa smetnjama u razvoju imaju decu koja imaju normalan razvoj i ta deca se vrlo lepo ophode prema svojoj braći i sestrama. To su lepi primeri koje imamo, takođe“.
RAZVOJNO KREATIVNA RADIONICA
Ovo je drugi deo planiranih aktivnosti, to jest razvojno kreativne radionice koje su uključivale inkluziju, decu sa smetnjama u razvoju i decu koja pohađaju razvojno kreativne radionice tima psihologa „Svetlost“.
Tema ovih radionica bila je da se razviju drugarstva, podstakne druženje i jednakost dece. Sama tema je bila da se oslikaju ruke dece i da se napravi jedan zajednički cvet koji predstavlja cvet drugarstva. U tome smo uspeli svi zajedno, deca su uživala u druženju i na kraju smo organizovali jednu malu žurku i posluženje za svu decu koja su bila učesnici današnje razvojno kreativne radionice za decu.
Preporuke za unapređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom:
1. Poboljšanje pristupa obrazovanju: Razvoj individualizovanih obrazovnih planova, obuka nastavnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i opremanje škola odgovarajućom infrastrukturom.
2. Podrška porodicama: Finansijska i psihološka podrška porodicama, kao i omogućavanje fleksibilnog radnog vremena za roditelje.
3. Unapređenje zdravstvene zaštite: Povećanje broja specijalizovanih centara, skraćivanje lista čekanja i subvencionisanje troškova terapija.
4. Podizanje svesti: Organizovanje kampanja za smanjenje stigme i promociju inkluzije dece sa invaliditetom u svim aspektima društvenog života.
5. Jačanje institucionalne podrške: Bolja koordinacija između sektora i povećanje finansiranja za programe podrške.
6. Unapređenje pristupa zapošljavanju: Razvoj programa za profesionalnu obuku i praksu, subvencionisanje radnih mesta i podsticanje poslodavaca na zapošljavanje mladih osoba sa invaliditetom.
JAČINA JE U RAZLIČITOSTI
Svaki osmeh deteta sa smetnjama u razvoju i invaliditetom priča priču o hrabrosti, snazi i nadi. Ova deca, uprkos brojnim preprekama, pokazuju kako je moguće pobediti stereotipe i stvoriti život pun mogućnosti. Ali, na njihovom putu ka ostvarenju tih snova ne bi smeli biti usamljeni.
U srcu svakog društva leži obaveza da se brine o najosetljivijim članovima svoje zajednice. Oni zaslužuju ne samo podršku i resurse, već i ljubav, razumevanje i podsticaj. NJihove potrebe nisu teret, već prilika za nas da pokažemo koliko možemo biti saosećajni, kreativni i posvećeni.
Srbija već korača ka inkluzivnijem društvu, ali svaki taj korak je početak jednog novog. Neophodno je da se nastavi sa radom – na poboljšanju obrazovanja, pristupu zdravstvenim uslugama, mogućnostima za zapošljavanje, ali i na rušenju predrasuda. Jer, kada jedno dete dobije priliku da procveta, ceo svet postaje lepše mesto.
Neka ova deca budu naša inspiracija. Neka nas podsećaju da je snaga društva u tome koliko brine o svojim najugroženijim članovima. Neka nas uče da je različitost najveće bogatstvo koje posedujemo.
Srce svakog društva ogleda se u tome kako brine o svojoj deci. Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nas uče istinskom osećaju ljubavi, empatije i snage duše. U njihovim očima vidimo svetlost nade i ljubavi – svetlost koja nas sve može osvetliti, ako samo odlučimo da je prihvatimo.
Samo zajedno, sa srcem punim razumevanja i rukama ispruženim za podršku, možemo stvoriti svet u kojem svaki osmeh znači pobedu za sve nas.
Objavljeno: 20.11.2024 | Autor: InfoDesk
