Žreb nije bio naklonjen prvoligašu sa Rosulje, odredio je da će protivnik biti Budućnost, prvoligaš iz Podgorice. U to vreme Podgoričani su imali dobar tim sa nekoliko istaknutih pojedinaca, pre svega braću Lakić i Burzanovića koji su konkurisali za reprezentaciju. Najbolji klub u Crnoj Gori je svakako bio favorit i po kvalitetu i renomeu ali s druge strane bila je velika čast igrati zvaničnu utakmicu sa klubom iz elite.

U najavi utakmice Branislav Milačić, trener Budućnosti je najavio ofanzivnu igru i prolaz u narednu rundu jer u Kupu imaju velike ambicije. Nikola Garčić, kormilar Vlasine je bio uzdržan u predviđanju ishoda utakmice ali je obećao da će njegovi izabranici pružiti maksimum bez obzira što su u predhodnih 7 dana odigrali tri meča. Najavio je Garčić da će igrati otvoreno i napadački što su Vlasotinčani i demonstrirali naročito u prvom poluvremenu. Sabili su renomiranog protvnika na njegovu polovinu. Rezultat takve igre su i šanse Mileta Stojanovića, Predraga Ilića, Cvetkovića , Igora Jovića i Pejčića. Prvi udarac na gol gosti su uputili u 37. minutu ali se golman Vasković nije dao iznenaditi. Početkom drugog poluvremena gosti su uspostavili ravnotežu i imali par prilika za izjednačenje.

Igor Jović, strelac gola protiv Budućnosti iz Podgorice

Odluka o putniku u osminu finala pala je u 77. minutu, Milivoje Stojanović, tobdžija sa Rosulje, izveo je slobodan udarac sa 25 metara, golman Podgoričana je uspeo nekako da odbije loptu na koju je natrčao Igor Jović i smestio je u mrežu i donese radost za oko 3.000 navijača Rosuljaca. Bio je to još jedan istorijski rezultat. Vlasina se plasirala među 16 naboljih klubova u Srbiji i Crnoj Gori. Ekipa Vlasine u toj istorijskoj utakmici bila je u sastavu : Vasković, S.Stojanović, Cenić, Cvetković, Đurđević, Jović, Milosavljević (Bidžić), Ilić (Bulatović), Jovanović, Pejčić, Milivoje Stojanović. Najbolji pojedinac na utakmici je bio Igor Jović, strelac pobedonosnog gola.

Sa nestrpljenjem se očekivao ishod žreba za osminu finala. Među potencijalnim rivalim bili su i superligaši Crvena Zvezda, Partizan, OFK Beograd, Zemun, Obilić, Hajduk iz Kule, Smederevo i Rad. Mnogi su priželjkivali da Vlasina ugosti Zvezdu ili Partizan jer bi ta utakmica bila pravi spektakl. Žreb je „mislio“ drugačije, odlučio je da to bude klub iz Beograda, ali Rad sa Banjice. U to vreme klub sa Banjice nije beležio neke značajne rezultate u prvenstvu Prve lige, ali je ipak na njegovoj strani bilo iskustvo i kvalitet. Postavljalo se pitanje mogu li Rosuljci iskoristiti krizu „građevinara“ i napraviti još jedno iznenađenje.

Svesni da se čuda retko događaju ali da su moguća, naročito u Kup takmičenju, Vlasotinčani su sa umerenim optimizmom čekali taj duel. Više od rivala ljude sa Rosulje brinuli su navijači kluba sa Banjice poznati po incidentima i huliganskom ponašanju, zato je velika pažnja posvećena samoj organizaciji tog susreta. Vlasotinčani su već imali zavidno iskustvo sa realizacijom mečeva visokog rizika pa su učinili sve da osiguraju bezbednost svih aktera ove značajne utakmice. I na ovom meču silno motivisani Rosuljci su se izdigli iznad mogućnosti uložili svu snagu, znanje i umeće i čudo se desilo. Posle 90 minuta borbene igre na semaforu je stajalo 2:0 za Vlasotinčane. Vlasina je prošla među osam veličanstvenih. Još jedan podatak za istoriju kluba. Više nije bilo sumnje da je klub sa Rosulje izrastao u veliki sportski kolektiv koji uživa pažnju i uvažavanje u fudbalskom svetu.

I opet išćekivanje ishoda žreba, među sedam potencijalnih rivala bili su superligaši Crvena zvezda, OFK Beograd, Hajduk iz Kule i Smederevo. Predstavnik Prve lige Srbije Radnički Niš i dva trećeligaša, Kolubara iz Lazarevca i Timok iz Zaječara koji je priredio najveće iznenađenje eliminacijom Partizana posle izvođenja penala. Opet je bilo onih koji su priželjkivali klub sa Marakane ali je bilo i mišljenja da bi za promenu odgovarao neki srpskoligaš. Želja se ispunila ovim drugima. Vlasina će se za prolaz među 4 najbolja boriti sa Kolubarom, članom Srpske lige Beograd.

Izgledalo je kao da po prvi put Vlasina, kao član Prve lige Srbije gde je zauzimala mesto u sredini tabele, ima ulogu favorita bez obzira što se utakmica igra u Lazarevcu. Među navijačima i simpatizerima preovladavao je optimizam i da Vlasotinčani posle eliminacije dva Superligaša moraju izboriti polufinale. I u klubu su se osećali optimistički tonovi ali je bilo i onih koji su upozoravali da se ova utakmica mora shvatiti najozbiljnije i da će biti možda najteža u toj sezoni.

Upozoravao je i potpredsednik Jovan Stojanović Pajsa apelujući na igrače da moraju imati pristup igri kao da za protivnika imaju Crvenu Zvezdu. Utakmica je zakazana za 7.decembar tek nekoliko dana nakon završetka jesenjeg dela prvenstva. I dok je većina klubova već bila na odmoru Vlasotinčani su se spremali na put. Želeći da igračima pruži što bolje uslove pred istorijsku utakmicu klupsko rukovodstvo je odlučilo da se na put krene dan ranije i da se prenoći u motelu Livade kraj Čačka. Atmosfera među igračima je bila opuštena, provejavao je optimizam, možda i malo preteran. Većina igrača je već u mislima eliminisala Lazarevčane, počele su i priče kako bi klub sa Rosulje mogao i da izađe na međunarodnu scenu ukoliko bi za rivala u polufinalu  izbegli Zvezdu i napravili taj odlučujući korak ka finalu sa crveno-belima koji će biti prvaci, jer onda finalista ide u Kup kupova UEFA.

Ekspedicija Vlasotinčana u Lazarevcu

Tog 7. decembra od ranog jutra padala je kiša što nikako nije odgovaralo Vlasincima koji su pretpostavljali da će se Lazarevčani braniti. Kad je u kasnim prepodnevnim satima ekspedicija Vlasine stigla na stadion Kolubare kiša je već bila jaka i to ona hladna jesenja. Na pola sata pred utakmicu improvizovane tribine su već bile pune uprkos kiši, svi su strpljivo čekali početak meča. Što se tiče navijača činilo se da je odnos bio pola-pola. Iz Vlasotinca je pristiglo dva autobusa sa pristalicama Rosuljaca, na njihovoj strani je bio i veliki broj simpatizera koji su živeli ili radili u Beogradu, Vojvodini i drugim krajevima. Mnogi su doputovali svojim vozilima.

Kad je utakmica počela Vlasotinčani su utvrdili da će im ipak najveći protivnik biti teren koji se pretvorio u pravu kaljugu i tu od zamišljene igre nije moglo mnogo da se uradi. Bilo je po nekoliko prilika na obe strane a najistaknutiji pojedinac je svakako bio Zoran Vasković čuvar mreže Vlasine koji se u jednom duelu povredio ali i tako povređen uspeo je da odbrani neke udarce, kada je većina već videla loptu u mreži. Po isteku 90 minuta rezultat je bio kao na početku 0:0. Po pravilima pristupilo se izvođenju jedanesteraca. Po pet. Već iscrpljen od umora i povrede Vasković nije uspeo da zaustavi nijedan udarac sa „bele tačke“ a podbacili su i izvođači Vlasine pa je u polufinale na megdan OFK Beogradu otišao srpskoligaš iz Lazarevca..

Bez obzira na ishod ove utakmice ostaće zabeleženo u istoriji kluba da je Vlasina postigla, ne samo u ovom takmičenju već i uopšte, najveći uspeh u sada već preko 100 godina dugoj istoriji.

U narednom ciklusu Kupa Srbije za sezonu 2005/06 Vlasotinčani su ispali u osmini finala od superligaša Bežanije i to na penale. Još jednom su Vlasotinčanima presudili jedanesterci, takođe u osmini finala kada su bolji pucači bili fudbaleri Zemuna.

Prethodni članak.

Sledeći članak.

Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.