Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao.
Zamonašio se u manastiru „Novi Sion“ a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu nalazile su se njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom.

Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.