Za sve je kriv nekompetentan novinar

Dodelom priznanja pre nešto manje od mesec dana, završena je sportska godina u Vlasotinačkoj opštini. Tim povodom naš portal je objavio iscrpan izveštaj koji je iznenadio rukovodstvo Sportskog saveza, pa su tim povodom izdali Saopštenje sa potpisom gospodina Milana Jovića, predsednika Saveza, koje je takođe objavljeno na našem sajtu. U Saopštenju se upućuje niz kritika na objavljeni tekst a autor se proglašava nekompetentnim da donosi zaključke i obaveštava kako izgleda procedura izbora najuspešnijih sportista, od načina predlaganja do samog odlučivanja.

Radi javnosti, ali i onih iz Sportskog saveza kojima nije jasano šta je napisano u pomenutom tekstu, dužni smo da damo neka pojašnjenja. Pođimo redom.

Na samom početku Saopštenja konstatuje se da je Savez iznanđen tekstom – ne vidimo zašto kad je sve verno preneto iz materijala koji je dat novinarima. Posebno je iznenađen delom teksta gde se govori o Predragu Filipoviću, odnosno jednom rečenicom u kojoj se konstatuje da učesnik Olimpisih igara u Riju 2016. godine nije dobio ni jedno priznanje, niti je pomenut na ceremoniji dodele priznanja. U toj rečenici nema ničeg spornog jer je činjenica da je Olimpijac ostao bez bilo kakvog priznanja i nije pomenut. Doduše u Saopštenju se kaže da se slažu da je Filipović postigao najviše učešćem na Olimpijskim igrama ali da je za to u prošloj godini proglašen za sportistu godine. Autor teksta to zna jer je o tome pisao u Sportskom žurnalu. Jedno je izboriti plasman a sasvim nešto drugo nastupiti na najvećoj sportskoj manifestaciji u svetu. U saopštenju se konstatuje da je Filipović šest puta proglašavan za sportistu godine i da je po povratku iz Rija dobio posebnu nagradu opštine Vlasotince. Ostaje pitanje da li to postoje limiti koliko puta neko može biti najuspešniji i kakve veze sa Izborom sportiste godine ima posebna nagrada lokalne samouprave.

Autor teksta na portalu Infodeska zna proceduru predlaganja kandidata za izbor Sportiste godine, i iako niko nije predložio Filipovića, mogao je Savez da mu dodeli posebno priznanje ili da ga bar pomene na ceremoniji da obavesti javnost da je Vlasotince u 2016. olimpijskoj godini, imalo predstavnika na najvećem i najznačajnijem skupu sportista u svetu. Kakav je odnos prema najuspešnijem vlasotinačkom sportisti svih vremena govori i činjenica da na ceremoniju nije ni pozvan a mogao je bar da uruči nagradu Sportisti godine, što bi bio jedan vid uvažavanja svih sportskih dostignuća Filipovića i korektan odnos prema zaslužnim građanima.

Uprkos činjenici da se autor 27 godina bavi sportskim novinarstvom, ne smatra sebe kompetentnijim od bilo kog sportskog kluba, ali je njegova dužnost da prati rad klubova i sportskih organizacija.

Autor teksta nekim konstatacijama nije imao namere da degradira Sportski savez već da iznese činjenice i zato nema potrebe za toliko ponidaštavanja prema njemu i pravdanje svojih propusta, kojih je bilo još, kao na primer dodela priznanja klubu koji je u toku takmičarske godine diskvalifikovan iz takmičenja, dodela mnoštva priznanja u kategoriji sportska nada nekim malobrojnim klubovima što devalvira tu nagradu. Moglo bi se pisati i o sukobu interesa u odlučivanju o nosiocima priznanja.

I na kraju javnost rada trebalo bi da važi i za predsednika Sportskog saveza koji je mogao na kraju jedne uspešne sportske godine da organizuje konferenciju za novinare i o svemu obavesti javnost i na njoj odgovori na pitanja novinara.

Autor je dopisnik Sportskog žurnala.

N. Radičević

 

Objavljeno: 18.01.2017 | Autor: Ninoslav Radicevic