Dve decenije od baraža Vlasina – Car Konstantin (3)
UTAKMICA NA ROSULJI
U pet minuta do pet sudijska trojka na čelu sa Dragomirom Tanovićem izvela je fudbalere oba tima na centar uzavrele Rosulje, gledalište je još jednom „eksplodiralo“, poletele su ponovo raznobojne konfetem, praskale petarde, gorele su baklje i sve to praćeno gromkim aplauzom i gromoglasnim navijanjem iz oko 5.000 grla. I dok su kapiteni Bojan Petrović i Dragan Stanković zajedno sa sudijom Tanovićem na centru igrališta birali strane i obavljali poslednje dogovore a pomoće sudije pregledale mreže na golovima, igrači su zauzeli svoja formacijska mesta.
Trener Vlasine Dragan Nikolić se odlučio za sledeću jedanestoricu: Saša Pešić, Vladica Stojanović, Vladimir Šojić, Bojan Milutinović, Bojan Petrović, Milan Savić, Miloš Bidžić, Ivan Rajković, Zoran Aleksić, Nebojša Milićević i Dalibor Pančić. Na klupi za rezerve ostali su: Jovica Mitić, Dejan Trajković, Ivan Mitrović, Nenad Vučković, Milan Nešić, Igor Đokić i Bojan Mihajlović.
Predstavnik kluba bio je Nebojša Milošević, lekar dr.Miodrag Tasić. Kao pomoćni trener u zapisnik je upisan Slobodan Đorđević, a kao fizioterapeut Dragutin Stojanović obojica članovi uprave Vlasine.
Trener Car Konstantina, Slobodan Antonijević se odlučio za tim : Ivan Stupljanin, Goran Jocić, Jovica Stojanović, Predrag Ostojić, Dragan Stanković, Zoran Đorđević, Ivan Vasić, Marjan Đorđević, Dejan Stojičić Goran Jovanović i Milan Lazarević. Klupa za rezerve :Milan Milošević, Goran Ilić, Milan Stojanović, Boban Janković, Dejan Branković, Dejan Radović i Bratislav Jovanović.
Predstavnik kluba Tomislav Jovanović, kao lekar upisan Mladenović, Nebojša a kap fizioterapeut Vene Markoski.
Tačno u 17.00 prodoran zvižduk pištaljke sudije Tanovića označio je početak Majstorice, odnosno prve utakmice. Počeo je dvomeč možda najvažniji u istoriji vlasotinačkog kluba.
Kako su i najavljivali, Vlasotinčani su od samog početka krenuli u ofanzivu, smenjivali su se napad za napadom, stvarali povoljne prilike za gol i pružili šanse odličnom Stupljaninu da se istakne. Pokušavali su igrači Vlasine raznovrsnim napadima sa bokova, ubacivanjem lopte u šesnaesterac gostiju ali neprobojna odbrambena formacija nije popustala.
Imali su Vlasinci već u 7. minutu dobru priliku za vođstvo, akcija je počela od Milićevića koji je lepo uposlio Aleksića, usledio je dobar centaršut ka Pančiću ali prisebni Stupljanin je u poslednjem trenutku osujetio ovu kombinaciju i sprečio da domaćin dođe u vođstvo. Koji minut kasnije i Šojić je lepo pronašao Aleksića, brzonogi napadač je skrenuo loptu glavom ka golu Stupljanina ali je „bubamara“ očešala stativu. U prvom poluvremenu Vlasotinčani nisu uspeli da realizuju još jednu šansu, u 25.minutu Milićević je idealno poslužio Dalibora Pančića, najbolji strelac Vlasine koji se našao sam pred golmanom Bubanjaca i kad su se svi nadali da je pogodak neminovan uporni Dragan Stanković „Specijalac“ je uspeo da spreči najgore. Jedinu priliku za pogodak gosti su imali u 32. minutu, posle kornera Stojičić je imao priliku dva puta da savlada Pešića ali je čuvar mreže Vlasine fenomenalnim intervencijama uspevao da spreči vođstvo gostiju.
Već na početku drugog poluvremena trener domaćih Nikolić izvršio je prvu zamenu, umesto mladog Vladice Stojanovića u igru je ušao iskusni Nenad Vučković. Što se tiče odnosa snaga u drugom delu igre ništa se nije promenilo, Vlasina je napadala, imala inicijativu a gosti su se opredelili da akcenat stave ne čuvanje sopstvene mreže i organizovanje brzih kontri, pre svega preko dva mlada brza bočna igrača Gorana Jocića i Jovice Stojanovića. Odbrambeni bedem ispred Stupljanina predvođen Draganom Stankovićem je sve lakše otklanjao opasnost po svoj gol jer su napadi Rosuljaca izgubili na ubojitosti a igrači su sve češće pribegavali individualnim akcijama što je olakšavalo posao Nišlijama. Pokušao je Nikolić da nešto promeni izmenama igrača pa je umesto drugog bonusa Miloša Bidžića u vatru ubacio Milana Nešića a Rajkovića je zamenio Mitrović, to nije rezultiralo pogotkom koji su želeli domaći igrači ali i 5.000 duša na brazilskoj Rosulji. Na samom početku drugog poluvremena mogli su „carići“ da iznenade Rosuljce, Milićević je nesmotreno izgubio loptu na sredini terena, brzonogi Jovica Stojanović se sjurio po levoj strani ubacio loptu u šesnaesterac do Lazarevića ali je odličnom intervencijom Pešić sprečio najgore. Za izmenama je posegnuo i Antonijević, Bratislav Jovanović je zamenio Lazarevića, Janković Gorana Jovanovića a dvadesetak minuta pre kraja u igru je umesto Ivana Vasića ušao Dejan Radović, pored Stupljanina i Specijalca, po Vlasinu najopasniji igrač „Cara“. I sedam minuta pre kraja utakmice gosti su imali priliku da reše utakmicu a samim tim i ukupnog pobednika majstorice, Marjan Đorđević je majstorski pronašao rezervistu Radovića na desetak metara od gola domaćina usledio je šut ali Pešić je uspeo da spreči pogodak.
NAVIJAČI VRAĆAJU OPTIMIZAM
Kada je sudija Dragomir Tanović označio kraj spektakla u kome su samo nedostajali golovi, radost je ovladala gostima iz Niša, koji su imali podršku pedesetak navijača. Vlasina nije iskoristila prednost domaćeg terena i bodrenje oko 5.000 navijača ali daleko od toga da je sve bilo izgubljeno. Dok su se gostujući igrači radovali Vlasotinčani su delovali razočarano verovatno misleći da je sve izgubljeno, da nisu opravdali poverenje navijača i ko zna šta im se sve motalo po glavi. Ali da sve nije tako saznali su sledećeg trenutka, kada su se i navijači povratili od šoka i gromoglasno počeli da skandiraju Vlasina , Vlasina, prenuli su se igrači, shvatili da postoji još jedna utakmica i šansa da isprave mnogo toga, pa su na čelu sa kapitenom Bojanom Petrovićem otrčali do navijača da ih pozdrave i da im se izvine i obećaju bolje izdanje za tri dana na Bubnju.
Epitet igrača utakmice zasluženo je poneo Ivan Stupljanin, čuvar mreže gostiju mada su to mogli biti i golman domaćina Saša Pešić ili Jovica Stojanović, mladi spoljni igrač Nišlija.
Da je daleko od konačnog uspeha znao je i Slobodan Antonijević, trener „carića“ koji je posle utakmice pohvalio fer i korektnu igru domaćina, odlično suđenje, atmosveru za koju je reko da nije viđena u ovom delu Srbije, i konstatovao da oba rivala imaju šanse za plasman u Dugu ligu i zaslužuju da se nađu u tom rangu.
Dragan Nikolić, trener Vlasine je žalio za propuštenim prilikama, za šanse gostiju rekao da su posledica grešaka odbrane Rosuljaca, i najavio da će biti lakše na Bubnju jer domaćin mora da igra otvorenije.
Opšta je konstatacija da je arbitraža bila na vrhunskom nivou, Tanović je autoritativno vodio meč skoro bez greške, podelio po dva žuta kartona i bez problema priveo utakmicu kraju.
Pored pet hiljada gledalaca utakmicu su pratili i mnogi fudbalski radnici, članovi rukovodstava ,direktori, treneri i drugi fudbalski radnici gotovo iz cele Srbije. Sa posebnom pažnjom Majstoricu su pratili treneri među kojima su bili LJubiša Stamenković „Piskavac“, Ciga Đorđević, Božidar Milenković „Tus“, Zoran Čolaković, Stevica Janković i drugi. Svi su uglavnom konstatovali da je atmosfera spektakularna, organizacija utakmice odlična a kvalitet igre na zavidnom nivou drugoligašlih mečeva.
Vlasina je položila jedan značajan ispit na putu za drugoligaško društvo, organizacija velike utakmice koja nosi mnogo naboja uzavrelih navijačkih strasti, antagonizam između dva kluba i sve ono što je preko štampe izrečeno, naročito na račun rukovodstva kluba sa Rosulje od strane pojedinaca iz redova Nišlija, ali i sam ulog kada od ishoda baraža zavise i sudbine klubova. U takvim okolnostima uz prisustvo pet hiljada ljudi na stadionu, organizacija spektakla je od strane delegata Zorana Đurovića ocenjena kao vrlo dobra što bi opet u prevodu značilo besprekorna.
Što se tiče same igre nije bilo iznenađenja, Vlasina je atakovala veći deo meča, sve dok su igrači imali snage, gol Bubanjaca je bio u opasnosti ali Pančić, Aleksić i drugovi nisu imali svoj dan a i na suprotnoj strani stajala je granitna odbrana na čelu sa dva izvanredna fudbalera, golmanom Ivanom Stupljaninom i štoperom i kapitenom Draganom Stankovićem Specijalcem koji su bili nepremostiva prepreka za Vlasotinčane. Trener „carića“ Slobodan Antonijević je taktički odlično vodio ekipu, defanzivnom igrom je uspeo da ukroti sve napade ka Stupljaninu a iz brzih kontri pokušavao da stigne do vođstva i to naročito u periodu kada je Vlasincima ponestajalo snage.
I dok se u gradu na Vlasini još uvek prepričavao nedeljni spektakl trener Dragan Nikolić je imao samo dva dana da odmori, pokuša da motiviše i spremi svoje pulene za revanš.
Posle (ne)prospavane noći istrošena energija se vraćala pa su i razmišljanja Vlasininih igrača bila više optimistička. Možda najkarakterističnije je mišljenje Bojana Petrovića, kapitena plavo-belih, koji je tvrdio da će posle revanš utakmice završiti fudbalsku karijeru jer je već bio zašao u 39. godini života. Petrović je verovao da će na Bubnju biti 1 : 1 i da Vlasina postaje drugoligaš. Svoju tvrdnju kapiten je objasnio time da će uloge u drugoj utakmici biti zamenjene, odnosno da će on i saigrači zatvoriti puteve do mreže Pešića a „carići“ igrati otvorenije nego na Rosulji.
Kapiten niškog kluba, Dragan Stanković Specijalac, koji sticajem okolnosti igra isto mesto u ekipi kao i Petrović ipak veće šanse daje svom klubu i najvljuje ofanzivnu igru i prolaz u Svezni stepen takmičenja.
Nastavak teksta na ovom linku…
Objavljeno: 05.07.2022 | Autor: Ninoslav Radicevic
